Svečanom akademijom u Svetosavskom domu Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ obeležila je 145 godina rada, kao jedna od najstarijih institucija kulture u Nišu i prve javne biblioteke na jugu Srbije. Svečanom obeležavanju godišnjice su prisustvovali predstavnici Grada Niša, novi ministar kulture Nikola Selaković, predstavnici kulturnih institucija, eparhije i drugi ljubitelji knjige.
Direktorka Narodne biblioteke u Nišu Sonja Šuković kaže da će se ova ustanova truditi da se bori protiv nasilja i primitivizma koji prete da ugroze prave vrednosti u Srbiji.
„Biblioteka u Nišu koja u temelju sažima vekovima povlašćenu geografiju, blizinu Konstantinove carske Medijane, a u svom nazivu nosi ime jednog od najznačajnijih srpskih pisaca, ima dug da, najbolje kako ume, gradi i uporno sabira i da svaku priliku preobrati u nepriliku i da dosegne do najdaljeg, kojoj merilo, pored kulture, mora da bude i humanost“, poručila je Sonja Šuković.
Ona je dodala da je knjiga i biblioteka danas skrajnuta na marginu, ali ističe da su margine delovi knjige gde se zapisuju suštinske stvari kao opomene.
Ministar kulture Nikola Selaković na Svečanoj akademiji povodom 145 godina Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ istakao je da najstarija ustanova kulture Grada Niša i jedna od prvih javnih biblioteka jugoistočne Srbije uspešno neguje tradiciju, istoriju, kulturu našeg naroda, prateći pritom sve savremene oblike književnog, stvaralačkog i naučnog povezivanja i komunikacije.
Ministar kulture je ukazao da činjenica da je prva biblioteka i čitaonica u Nišu osnovana samo godinu dana nakon oslobođenja grada od viševekovnog turskog ropstva svedoči o tadašnjoj prekoj neophodnosti opismenjavanja i obrazovanja stanovništva, kao i o kulturnoj potrebi za baštinjenjem pisane reči.
„Još te davne 1879. godine postavljen je čvrst temelj kulture na kome se grad Niš i ljudi u njemu razvijaju i napreduju i danas, odužujući se svojim precima i otadžbini, a istovremeno stvarajući plodan zalog za našu budućnost“, rekao je Selaković.
Ministar kulture je podsetio da su počeci stasavanja niške Biblioteke u ustanovu kakva je danas bili skromni i postupni, a da su pratili preobražaj južne prestonice Srbije i jednog od najstarijih balkanskih gradova, od orijentalno-balkanske kasabe do najvećeg grada centralne Srbije, trećeg po veličini u našoj zemlji.
Selaković je ukazao da od svog osnivanja do danas, od prvih 107 članova, koliko je na samom početku bilo čitalaca, do današnjih više od 35.000 članova, preko bogate prošlosti, skoro vek i po kasnije, niška Biblioteka uspešno neguje tradiciju, istoriju, kulturu našeg naroda, prateći pritom sve savremene oblike književnog, stvaralačkog i naučnog povezivanja i komunikacije.
Ministar kulture je naglasio da ako bi neko u savremenom dobu imao dilemu oko značaja Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ ne samo za Niš, već i za čitav ovaj deo naše otadžbine, neka se seti jednog detalja – kad god bi neprijatelj napadao našu zemlju, kada bi okupirao i naš prelepi Niš, jedan od prvih stubova srpstva na koje je udarao bila je i Narodna biblioteka u Nišu, što se u nekim zemljama može videti i danas.
Selaković je rukovodstvu, trenutnim i nekadašnjim zaposlenima zahvalio za doprinos u izgradnji ovog, kako je rekao, kulturnog temeljca moderne Srbije na našem jugu i čestitao prvih 145 godina u uverenju da „onaj ko izgura prvih 145 godina – pred njim je tek budućnost“.
Ministru kulture i piscu Branislavu Jankoviću na svečanosti je uručena Zlatna zahvalnica za negovanje tradicije i izuzetan doprinos razvoju kulture.
Istorijat Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ Niš:
Grupa profesora je u okviru Gimnazije, 1879. godine, osnovala biblioteku i čitaonicu za potrebe građana, te se ova godina smatra godinom osnivanja niške Narodne biblioteke.
Niški vladika Jeronim Jovanović je 13. maja 1894. godine testamentom zaveštao svoju kuću s dvorištem, novac i bogatu ličnu biblioteku za osnivanje Javne biblioteke, koja je posle dugog sudskog procesa svečano otvorena 19. septembra 1904. godine.
Biblioteka je 1906. godine dobila još jednu značajnu donaciju. Nakon iznenadne smrti Stevana Sremca, njegov brat, Jovan Sremac, poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku Narodnoj biblioteci.
U Prvom svetskom ratu, bugarski okupator odneo je u Sofiju preko 11.000 dragocenih knjiga i bibliotečki inventar, a neznatan broj je posle završetka ovog rata vraćen.
U Drugom svetskom ratu nemački okupator spalio je oko 5.000 odabranih naslova, a veliki broj ostalih knjiga se tokom okupacije izgubio. Nakon oslobođenja, obnovljeni fondovi stradali su u velikoj poplavi, 23. juna 1948. godine, u kojoj je uništeno preko 2.000 knjiga i skoro celokupna periodika.
Danas Narodna biblioteka u Nišu broju preko 35.000 članova, a po poslednjoj reviziji njihov fond knjiga je oko 300.000, s obzirom na to da im prostor toliko dozvoljava.