Violeta Milićević 
Ljubav je oduvek bila predmet fascinacije i istraživanja. Šta se to dešava u nama kada volimo? Zašto nam srce ubrzano lupa, telo zatreperi, dlanovi se znoje? Nismo gladni, a srećniji smo. Da li je ljubav zaista hemija? Prema rečima prof. dr Ivana Palića sa Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, krilatica “ljubav je hemija” nije neosnovana.
Ljubav se svodi na određene hormone koji se luče u našem organizmu kada osećamo nešto prema nekom. U ljubavi, odnosno u odnosu između dvoje ljudi, postoje dve faze, otkriva profesor hemije.
“Faza zaljubljenosti i faza ljubavi razlikuju se upravo po tome koji se hormoni luče i kako deluju na naš organizam. U prvoj fazi, izazivaju kod nas produkciju određenih hormona koji po svom dejstvu imaju sličan efekat kao amfetamin. To su pre svega feniletilamin i noradrenalin, mada bih mogao da spomenem i dopamin”, istakao je dr Ivan Palić.
Dodao je da je u ovoj fazi najbitniji feniletilamin, hormon zaljubljenosti.
Ove supstance izazivaju euforiju kod ljudi. “One su zaslužne zato što se nama jave leptirići u stomaku, zato što nam je glava u oblacima, da ne osećamo da li smo gladni, žedni…”, objašnjava dr Palić.
“Interesantno je kada je hormon zaljubljenosti u pitanju, vremenom se stvara određeni imunitet na njega, kao i kod svake druge droge. To znači da nam je vremenom potrebna sve veća doza. Upravo je to razlog zašto kod nekih ljudi zaljubljenost prolazi pa se vrlo brzo zaljube u nekog drugog, dok kod drugih traje duže”, kaže profesor Palić.
Ipak, nije sve tako crno. Organizam je napravljen tako da kada se jedan biohemijski proces završi, može da otpočne novi.
“Ukoliko partneri nastave da budu u vezi, ovaj prvi proces može da se zameni lučenjem endorfina, koji je po svom dejstvu veoma sličan morfijumu. Endorfin je poznat i kao hormon privrženosti, što znači da dolazi do stvaranja jedne smirenosti, jednog spokoja u organizmu i ovaj biohemijski proces nije ograničen nekim rokom trajanja, odnosno može da traje do kraja života”, kazao je Palić.
Produkcija endorfina u organizmu je uslovljena prisustvom partnera. “To znači da ukoliko s nekim ne provedete dan, ili neki period, izostati će određena doza endorfina i javiće se takozvano ljubavno nedostajanje kod partnera. Sa druge strane, ukoliko dođe do raskida i prekine se naglo biohemijski proces, javiće se poznata ljubavna bol, koja je upravo uzrokovana time što više nema endorfina u organizmu.”
Iz ovih saznanja postaje jasnije zašto ljubav često opisujemo kao čaroliju, ali i zašto je tako teško preboleti gubitak voljene osobe. Hemija ljubavi, kako je naziva dr Palić, ostaje jedna od najzagonetnijih i najlepših tajni ljudskog bića.
