Herojska borba: Anja se oporavila od teških povreda usled pada ringišpila i u bolnici proslavila 13. rođendan

6,4K

Devojčica Anja, koja je 8. maja teško povređena u Kuršumliji kada je pao ringišpil, danas je u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu proslavila svoj 13. rođendan.

Danima su čekali da devojčica, koja je imala teško oštećenje mozga, otvori oči i progovori. Posle skoro dva meseca borbe, Anja danas slavi 13. rođendan i novi život, a multidisciplinarni tim koji se borio za nju, pogotovo osoblje Klinike za anesteziologiju, smatra ovo svojim velikim uspehom. Anja bi, kako saznaje Blic, uskoro trebalo da bude puštena na kućno lečenje.

Anja je počela da govori, a prvi osmeh, kako su za “Blic” ispričali lekari koji su se borili za nju, poklonila je bratu prilikom jedne posete, skoro mesec dana nakon nesreće koju je doživela.

Profesor Radmilo Janković, zamenik generalnog direktora Univerzitetskog Kliničkog Centra u Nišu i direktor Klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, rekao je za “Blic” da je danas poseban dan, pogotovo za sve njih u delu B1, Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju gde se nalazi neurointenzivna.

“Lečenje kritično obolelih, životno ugroženih pacijenata uvek predstavlja pravi pre svega stručni ali i emotivni izazov za svakog lekara anesteziologa – intenzivistu. Posebno emotivno težak izazov predstavlja kada se radi o mladim ljudima. Od 8. maja, kada su prve informacije o velikom broju povređene dece nakon incidenta sa ringišpilom došle do nas, bili smo spremni za prihvat velikog broja povređenih. Na kraju se ispostavilo da, sem Anje, ostali povređeni nisu životno ugroženi,” priseća se prof. dr Radmilo Janković.

 

“Sećam se da je Anja iz reanimacije primljena u mom dežurstvu. Njeno stanje svesti i intenzitet povreda prouzrokovanih traumom iziskivali su hitnu intubaciju i stavljanje na mehaničku ventilaciju. Njeno stanje svesti i radiološke pretrage ukazivali su na teško traumatsko oštećenje mozga. Od tog trenutka krenula je borba za njen mladi život.”

Narednih 12 dana trajala je borba da se ograniči preteće oštećenje mozga.

“Nakon traheostomiranja, dvanaestog dana od nesreće, skinuta je sa respiratora. Od tada, najpre diskretno, a sada sve jasnije i očiglednije, vidljiv je njen oporavak. Pre nedelju dana, uz moju dozvolu, dežurni lekari i sestre izveli su je na terasu. Nakon mesec i po dana borbe, prvi put je videla odsjaje sunca i radost života. Njen oporavak poslednjih dana je sve očitiji. Danas je poseban dan za sve nas. Radost i zadovoljstvo prisutno je na celoj klinici, a naročito u delu B1, Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju gde se nalazi neurointenzivna,” rekao je ushićeni prof. Radmilo Janković za “Blic.”

Kada je Anja stigla u UKC Niš, tu je bila i dr Milena Stojanović, specijalista anesteziologije. I ona za “Blic” kaže da je borba bila izuzetno teška, i da je Anja njihov veliki uspeh.

“Veliki je izazov kada imamo decu. Ona je došla u jako teškom stanju. Odmah sam je intubirala i stavila na respirator,” priča dr Stojanović za “Blic”.

 

Krenulo se sa intenzivnom antiedenatiznom terapijom, a u sali je odmah postavljen kateter za praćenje intrakranijalnog pritiska od strane neurohirurga. Stavljena je u barbituratnu komu, sa koje je isključena posle 3 dana, ali se devojčica nije budila iz kome.

“Devojčica apsolutno nije pokazivala nikakve reakcije. Dalje je bila u komi, na mehaničkoj ventilaciji. Jedino što smo mogli jeste da se borimo,” kaže doktorka.

 

Borba je uspela.

Desetog dana od povrede, prvi znak reagovanja bilo je otvaranje desnog oka. Polako zatim počinje odvajanje od respiratora i devojčica kreće da diše sama, uz povremenu pomoć respiratora. Počinje polako da pomera i noge. U nastavku lečenja uključena je i fizikalna terapija u postelji.

“Ona nijedan nalog nije izvršavala. Nije pomerala ni ruke, ni noge. Mi smo, naravno, nastavili da se borimo. Sva terapija, sva nega koja je mogla da joj se pruži u tom trenutku. Krenuli smo i s tim pasivnim vežbama u postelji kako bismo sprečili atrofiju njenih mišića. Da bi u nekom trenutku devojčica krenula da pomera desnu nogu, pomerala je obe ruke, ali opet nije izvršavala naloge,” priča dr Stojanović.

Sve vreme Anju je posećivala rodbina, a pravo čudo se desilo kada ju je 25. do 30. dana od prijema posetio stariji brat sa majkom.

“Ne možete da verujete. Kada je njega videla, to je prvi osmeh koji sam kod nje videla. Prepoznala ga je i osmehnula mu se. On joj je doneo i neku šminku, jer voli da se šminka. Tako da je brat izazvao prvu reakciju i od tada kreće progresivni oporavak. Kreće samostalno da diše, prati poglede, osmehuje se, i za potvrdne odgovore klimnula glavom.”

Pre desetak dana upravo ju je doktorka izvela na terasu. Tada je Anja sama pokazala rukom na autobus.

“Danas nam je rekla da puni 13 godina i čak je rekla i hvala kada su joj stigli pokloni. Za sve ovo vreme bio je jedan kritičan momenat, ali je borba ipak dobijena. Anja je jedan naš veliki uspeh.”

Sestra Dijana Stojanović se priseća da je Anja danima bila u komi, a oni u isčekivanju da otvori oči ili pokaže neki znak da ih čuje.

“Naša zajednička borba urodila je plodom 20-ak dana od povrede kada je otvorila desno oko, tada smo videli da su šanse na našoj strani, što nam je pružilo dodatnu snagu da damo 110 odsto sebe za njen dalji oporavak. Polako ali sigurno počela je da pomera ruke i noge i da prati pogledom dešavanja oko sebe. Svakodnevno smo sa fizioterapeutima vežbali sa njom i uspeli da je posle mesec i po dana podignemo na noge i da danas svi zajedno oduvamo