Violeta Milićević 
Duško Radović, pesnik, pisac, novinar i aforističar, preminuo je pre tačno 40 godina, 16. avgusta 1984. godine. Njegove reči i danas odzvanjaju, podsećajući nas na njegov specifični humor i mudrost koji su uspevali da nas razgale, ali i podstaknu na duboko razmišljanje.
„Ko želi da je stalno u pravu mora često menjati mišljenje. Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne“, govorio je Radović, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u kulturi bivše Jugoslavije.
Njegova duhovitost, mudrost i ljubav prema Beogradu učinili su ga sinonimom za intelektualnu oštroumnost i ljudskost.
Tokom svoje bogate karijere stvorio je dela koja su obeležila mnoge generacije. Njegova poezija za decu, poznata po jednostavnosti izraza i dubokim porukama, ostala je omiljena među najmlađima, ali i odraslima. Među najpoznatijim delima su mu „Kapetan Džon Piplifoks“, „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Na slovo, na slovo“ i „Beograde, dobro jutro“.
Radović nije bio samo pesnik; njegov rad u medijima, posebno na Radio Beogradu, ostao je upamćen po emisiji „Beograde, dobro jutro“, koja se emitovala svakog jutra od 1976. do 1983. godine. U ovoj emisiji je izgovarao mudre, ironične i često duhovite opaske o svakodnevnom životu, ljubavi, društvu i politici. Njegovi aforizmi, jednostavni a duboki, postali su deo svakodnevnog govora i mnogi od njih i danas su aktuelni.
Duško Radović bio je poznat po svom specifičnom humoru, koji je uspevao da razgali, ali i da podstakne na razmišljanje. Njegova kritika društva, izrečena s lakoćom i bez gorčine, bila je prepoznatljiva i voljena.
Dušan Radović rođen je u Nišu, u Prilepskoj ulici, od oca Uglješe, železničara, sina prote Mihaila iz Čačka, i majke Sofije, domaćice, rođene Stefanović iz Niša. Bio je treće od četvoro dece. Živeo je, kako sam kaže, između dve porodice, veoma različite. Porodica Radović bila je iz Čačka – prosvećena, obrazovana, stroga i puna vrlina. Druga je bila porodica Stefanović iz Niša, u kojoj je bilo običnih ljudi – železničara, ali punih topline i ljubavi.
U Nišu, između ostalog, njegovo ime nose osnovna škola i dom za decu i omladinu.
Sećanje na Duška Radovića nas podseća na vrednosti koje je propagirao – jednostavnost, mudrost i humor – i inspiriše nas da čuvamo te vrednosti u svakodnevnom životu.
