Violeta Milićević 
Niš – Grad mladosti Radoša Bajića, poznatog reditelja, scenariste i glumca, ponovo je ugostio ovog umetnika povodom tradicionalnog filmskog festivala „Filmski susreti“. Na Letnjoj pozornici je prikazan njegov film „Heroji Halijarda“, a upravo u Nišu planira snimanje svog sledećeg ostvarenja.
„Pred svega, dolazim u Niš kao gost festivala, ali i kao Nišlija. Ovde sam proveo deo svoje mladosti, od 1968. do 1972. godine, jer sam se tu školovao. Tada je bio moj prvi kontakt sa Niškim festivalom, bio sam publika“, rekao je Bajić.
Sećanja su ga vratila u dane kada je hotel „Ambasador“ imao terasu na prvom spratu, s koje su gosti festivala mogli da pozdrave holivudske zvezde.
„Kada su došli Elizabet Tejlor i Ričard Barton, bilo je hiljade ljudi oko spomenika, i ja sam bio među njima“, prisetio se on i dodao da su Filmski susreti bili nezaboravni događaji za tadašnjeg mladog Bajića.
Međutim, njegov prvi profesionalni korak nije bio u glumi već u prodaji novina.
„Bio sam tada treći ili četvrti razred muzičke škole, i da bih pojačao svoj džački budžet, radio sam kao kolporter, prodavao sam Narodne novine i list mladih”, ispričao je Bajić.
Prvi susret sa Ljubišom Samardžićem
Tih dana, slučajno je naišao na legendarnog Ljubišu Samardžića – Smokija, Nišliju i tada jednog od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca.
„Kada sam bio u trećem ili četvrtom razredu Muzičke škole, kako bih poboljšao svoj budžet, radio sam kao kolporter tokom Festivala. Prodavao sam ‘Narodne novine’ i ‘List mladih’. Sećam se da su ‘Filmski susreti’ počinjali, a Smoki je, u belom sakou, prolazio pored mene dok sam sedeo na paketu novina. Pokušao sam da mu prodam novine. Rekao sam: ‘Smoki, kupite novine’. Pogledao me je i prošao dalje.
Ironično, sudbina je uplela svoje prste i tri godine kasnije, Bajić je postao partner Smokiju na snimanju filma „Partizanska eskadrila“.
„Kad sam mu ispričao tu priču sa novinama, nije mogao da veruje“, dodao je Bajić.
Pored sećanja na mladost, Bajić je izrazio i svoje želje za budućnost Niškog festivala.
„Niški festival je institucija koja je ostavila dubok trag u kulturi ne samo vašeg grada, već i cele Srbije“, naglasio je.
On veruje da festival ima potencijal da preraste u nacionalni festival srpskog filma, da zadrži svoju autentičnost, ali i da postane globalno priznato mesto filmske umetnosti.
„Srbija nema jedan centralni filmski festival, kao što Hrvati imaju Pulu ili Bosna Sarajevo, pa mislim da Niški festival može postati to mesto“, dodao je.
Iako su se države menjale, festival je zadržao svoju tradiciju, nije se prekidao i uvek je bio ponos Niša.
„Mislim da bi trebalo napraviti dokumentarni film o festivalu i jednu knjigu koja bi sve to zabeležila“, istakao je Bajić.
Od kolportera do reditelja
Tokom svog školovanja u Nišu, Bajić je živeo na različitim mestima u gradu, od Dušanove ulice do Keja Živote Đošića, ali i u Komrenu.
„Niš je grad moje mladosti, jer su četiri godine prve spoznaje života van mog rodnog sela vezane za grad Niš“, rekao je.
Upravo ta iskustva formirala su njegovu karijeru i kasnije uspehe.
„Sa 50 godina profesionalnog iskustva, voljan sam da pomognem festivalu. Mislim da bi sledeće godine niški festival trebalo da preraste u nešto značajnije i veće“, izjavio je Bajić.
Istakao je da ne želi da prednjači, ali da bi svoje bogato iskustvo rado stavio na raspolaganje organizatorima.
Njegova vizija za festival je ambiciozna, želeo bi da Niš postane centar srpskog filma, ali i festival sa međunarodnim priznanjem.
„Ovo treba da ostane festival glumačkih ostvarenja, ali da bude i globalni festival filmske umetnosti i kinematografije“, zaključio je Bajić.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
