Glas Juga 
Više od dva milenijuma na obalama Nišave i njenom obližnjem ušću u Južnu Moravu ispisivana je istorija jednog od najstarijih gradova na ovim balkanskim prostorima. Niš je odavno dobio epitet raskrsnice svetova, na kojoj su se kroz vekove sve do danas ukrštali narodi, vojske, vere, tradicije, kultura – između severa i juga, između zapada i istoka Evrope. Opisujući grad kao „balkanski krst” i ljude u njemu u doba Rimljana ili Turaka sve do savremenog života, u književnosti su ostavili neizbrisiv trag Stevan Sremac, Branko Miljković, Tihomir Nešić, Dejan Stojiljković i mnogi drugi stvaraoci.
Nažalost, danas nema „onog” Niša, jer su ga nakaradna i neplanska stambena i svaka druga gradnja poslali u zaborav. Izgradnjom stambenih zgrada, solitera, tržnih centara i modernih trgovina, nestao je stari Niš. Posebno njegovo prepoznatljivo centralno gradsko jezgro.
Postojala su i pisana, a još više nepisana pravila gde se i šta može graditi, gde je zabranjeno rušiti znamenitosti i ambijent koji seća na to kako je Niš nastao i rastao, kojim kvartovima i delovima grada nije bilo dozvoljeno menjati izgled, gde je bilo obavezno čuvanje istorije i grada. Najkraće rečeno, čuvana je niška čaršija, a sa tragovima prošlosti, autentični stari Niš.
U poslednjih tridesetak godina, sa pojavom neshvatljivo velikog broja investitora, za koje se ne zna ni odakle su došli, ni odakle doneli velike novce, a sa njima bliskih i vrlo sposobnih u rukovodstvima grada, u Nišu više ništa nije bilo sveto. Počelo je ubijanje „niške duše”. Srušene su stare i vredne kuće, zanatlijski i trgovački dućani u centralnim gradskim kvartovima koji su vekovima čuvani. Nestalo je niške kaldrme. Trka za profitom, zaradom i provizijama skoro da je izbrisala lice starog Niša i unakazila delove dotle ljubomorno čuvanih Šećermale, Margera, Kazandžijskog sokačeta, Stambol-avlije, okoline parka Čair, Crvenog pevca, Dušanove ulice, Obilićevog venca, Jorgovan male, kraja oko Donine česme i Sabornog hrama, ugrožena je i Beograd mala. Samo imena ovih delova grada iz prošlosti mnogo govore.
Ili, šta reći o saobraćajnici između Niša i Niške Banje… Pored jednog od najvećih i najlepših arheoloških nalazišta iz perioda rimskog imperatora Konstantina, rođenog u Nišu pored Medijane, gde su nekada urbanisti planirali izgradnju vila, hotela i ekskluzivnih restorana, nikla su stovarišta uglja, cementa i drugog građevinskog materijala, kao i placevi za preprodaju automobila…
Ako bi se dogodilo da se u grad na Nišavi bar na nekoliko dana vrate rođene Nišlije koje su putevi života pre tri i više decenija odveli u druge krajeve Srbije ili inostranstvo, a u međuvremenu nisu dolazili, sigurno ne bi mogli da prepoznaju svoju nekadašnju kaldrmu i, sigurno je, ne bi mogli da pronađu kuće u kojima su živeli…
Nebrigom je nestao stari Niš, nema onog mirnog i vekovima čuvanog ambijenta koji je podsećao na bogatu prošlost u svakom pogledu… Nestalo je sve što je vekovima Niš činilo prepoznatljivim i pitomim, gde su merak i uživanje bili sastavni deo života. Ostale su samo požutele fotografije.
Generacijama koje stupaju na životnu scenu, i svim budućim, već danas praktično nema šta da se pokaže od doskorašnje stare i lepe niške čaršije i bogate i vredne prošlosti. Skoro sve je srušeno i nestalo u betonu i temeljima stambenih zgrada i objekata koji su narušili grad.
Izvor: Politika
Autor: Toma Todorović
