Violeta Milićević 
U Nišu su počeli 28. Oktobarski susreti socijalne zaštite. Ova međunarodna konferencija se održava danas i sutra sa sloganom „Ozbiljni oblici nasilja – sistem zaleđen traumom”. Ocena stručnjaka ja da su posledice prošlogodišnje velike traume i dalje prisutne u društvu, koje je i zaleđeno reagovalo, a psiholozi smatraju i da je njihova struka ostala zaleđena.
Upravo ovakvi susreti su prilika za buđenje, bar kod psihologa i psihijatara, a oni shvataju da je ovaj trenutak upravo za njih.
„To je i nas pokrenulo da razgovaramo o teškim oblicima nasilja, o tome kako smo i kao čitav sistem reagovali stanjem zaleđenosti, a kao odgovorni profesionalci nemamo pravo na zaleđenost. Jedino naše pravo je da nalazimo najadekvatnije odgovore kakvi god problemi da nas zadese, pa ovakvi teški oblici nasilja. Nadam sa da ćemo na stručnim skupovima, kroz međuinstitucionalno povezivanje, kroz mnogo zanimljivih tema i izlagača doći do zaključaka koji će biti primenljivi u periodu koji je pred nama”, rekla je Maja Stojanović iz Centra za socijalni rad Niš.
Mnogim ljudima je potrebno nekoliko godina da shvate da su doživeli traumu, a za seksualno nasilje čak i deset do 15 godina, navodi Sara Zorica Mitić, telesno orijentisani traumaterapeut.
„Jako je važno da govorimo traumama, da izađemo iz kolektivne zaleđenosti. Iz nje izlazimo ovakvim kongresima, objavama, obukama i pričom šta je to što nas traumatizuje i šta nam je potrebno da izađemo iz traume. Iznenadićete se, nama nije potrebno ogromno neurološko znanje, nama je potrebna empatija i ljudskost. Nama je potrebno kretanje, pesma, igra, sport, to su resursi koje možemo da koristimo da izađemo iz traume. Treba da se osvestimo da nam je potrebna pomoć, i da tu pomoć koristimo vrlo svesno, bez svesnosti nema pomeranja”, poručuje Sara Zorica Mitić.
Profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu Tatjana Stefanović Stanojević primećuje da je društvo još u tom stanju zaleđenosti, ali ističe da struka „konačno prestaje da se pravi mrtva”.
„Vidim da se makar na konferencijama odleđujemo i pronalazimo resurse jedni u drugima. Dovoljno dugo su psihijatri, psiholozi, socijalni radnici i pedagozi bili nekakva pomoć važnijim strukama. Ovo je sad naš trenutak, ako ga ne prepoznamo i ne izađemo iz zaleđenosti i kažemo ljudima da je u redu i što su zaleđeni i da im dajemo ruku da izađu iz toga, jer nas je malo manje strah”, ističe profesorka Stefanović Stanojević.
U poslednje vreme svedočimo velikim poplavama u Bosni i Hercegovini. Osman Šaljo, direktor KJU „Porodično savjetovalište” iz Sarajeva, navodi da su njihovi radnici već od prvog dana na terenu i pružaju psihosocijalnu pomoć onima koji su preživeli traume.
„Dan nakon poplava smo odmah izašli na teren, ljudi su u stanju šoka, čak ljudima koji su direktno pogođeni poplava, nismo ili u mogućnosti da pružimo psihosocijalnu pomoć, jer su još uvek pod stresom. Međutim, onima koji su bili u okruženju, koji su neposredno proživeli to stradanje, pružamo psihosocijalnu podršku”, izjavio je Šaljo.
On je zahvalio na pomoći koja je stigla iz čitavog regiona i iz Srbije.
Ovu međunarodnu konferenciju organizuju Centar za socijalni rad „Sveti Sava”, Savetovalište za porodicu Niš i Komora socijalne zaštite. Kongres je počeo danas, a brojni paneli biće održani i sutra.
