Glas Juga Danas, 20. januara, pravoslavni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, proroku i propovedniku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Sveti Jovan je izuzetno poštovan u našem narodu i često se proslavlja kao krsna slava.
Rođen kao izmoljeno dete čije je rođenje najavio anđeo Božiji, Sveti Jovan je mladost proveo u Jordanskoj pustinji, pripremajući se za misiju koju mu je Bog namenio. U tridesetoj godini, počeo je okupljati učenike, učeći ih postu, molitvi i pokajanju. Predanje ga naziva Pretečom, jer je najavio dolazak Mesije i bio jedini prorok koji je mogao rukom pokazati na Sina Božijeg.
Običaji i verovanja
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge. Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Narodni običaji kažu da danas žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle „da im miševi ne bi grizli veš“. S druge strane, danas je idealan dan za polazak na put, ukoliko ste ga planirali, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.
U narodu postoji običaj da se ljudi na ovaj dan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Na sutrašnji dan se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj tj. na ulazu u zagrobni život i propušta duše umrlih. Smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
