Violeta Milićević U svetu gde se autentičnost i verodostojnost dokumenata sve više dovode u pitanje, vodeni žigovi ostaju nevidljivi, ali moćni čuvari naše pisane baštine. Ovi suptilni otisci, često neprimetni golim okom, kriju bogatu istoriju i značaj koji prevazilazi puku dekoraciju papira.
Istoričar i arhivista Igor Rakić iz Istorijskog arhiva Niš objašnjava da se prvi vodeni žigovi pojavljuju u 13. veku u italijanskom gradu Fabrijanu.
„Tokom srednjeg veka, u gradu Fabrijanu u Italiji, proizvodio se izuzetno kvalitetan papir, i tada su odlučili da dodaju određene elemente na papiru. Imamo jedno pismo iz tog perioda koje je prvi dokument o vodenom žigu“, navodi Rakić.
Izrada vodenog žiga bila je kompleksan proces. Na situ, kroz koje je prolazila pulpa napravljena od indijske konoplje, lana ili pamuka, dodavali su se reljefni oblici.
„Gde je taj vodeni žig, taj element koji je vezan na toj mrežici, tu manje se zahvati te pulpe. Odmah kada se zahvati manje pulpe na tom mestu, tu je automatski papir tanji. I kada se osuši taj papir, pogledate ga na suncu, on drugačije propušta svetlost“, objašnjava Rakić.
Različiti oblici vodenih žigova: Od inicijala do simbola
U početku su vodeni žigovi bili jednostavni, sastojali su se od nekoliko crtica ili slova. Kako je tehnika izrade papira napredovala, žigovi su postajali sve složeniji.
„Na osnovu njega mi možemo tačno da vidimo gde je nastao papir, ko je proizvođač bio, kako je čak taj papir putovao po svetu“, ističe Rakić.
Ovi žigovi pružaju uvid u trgovinske puteve prošlosti.
„To nam govori o kretanju i trgovini. Dokumenti, na primer, u Osmanskom carstvu pisani su na osmanskom jeziku, arapsko-persijskim pismom, a, međutim, proizvođača, vi vidite, kada ga izložite suncu, ima ABC slova, znači, abeceda, i onda tu vidite da to nije moglo da bude proizvedeno kod Osmanlija, nego na zapadu“, dodaje Rakić.
Istorijski arhiv Niš čuva brojne dokumente sa vodenim žigovima, koji su od neprocenjive vrednosti za istraživače.
„Dokumenta koje čuvamo u Istorijskom arhivu Niš predstavljaju svedočanstvo o prošlosti našeg kraja i predstavljaju veoma važno kulturno nasleđe. Na njima su žigovi, pečati, potpisi koji su deo autentičnosti i verodostojnosti istorijskog zapisa“, naglašava direktorka Istorijskog arhiva Niš Snežana Radović.
Unikatni dokumenti prošlosti u arhivu Niš
Jedan od najstarijih dokumenata u Istorijskom arhivu je hronološko-istorijski traktat o patrijarsima Antiohije iz 1725. godine, štampan u Antverpenu. Na 615. strani ove knjige nalazi se vodeni žig u obliku slova „B“, što se povezuje sa autorom Petrom Bošom, pripadnikom bolandista, jezuitskog reda poznatog po kritičkom proučavanju života svetaca.
Bolandisti su izdavali spise o svecima, ali su ih podvrgavali rigoroznoj analizi kako bi utvrdili njihovu istinitost.
„Zbog toga je ova knjiga izuzetno značajna i danas postoji veoma mali broj primeraka u Evropi. Jedan od njih čuva se upravo u Istorijskom arhivu Niša“, dodaje istoričar.
Druga značajna knjiga u arhivu je „Corpus Juris Hungarici“, koja sadrži popis mađarskog prava od dolaska Mađara u Panoniju do početka 16. veka. Autor ovog pravnog spisa bio je Ištvan Verboci, ali, kako ističe istoričar, knjiga nikada nije dobila status zvaničnog zakonika.
„Plemstvo se protivilo njenom usvajanju jer bi omogućila običnim ljudima da se pozivaju na zakone koji bi im dali veća prava, naročito u pogledu zemljišta“, kaže on.
Iako nije imala pravnu snagu, knjiga je bila značajna zbog svoje sveobuhvatnosti i korišćena je u pravnoj nauci sve do sredine 19. veka.
„Doživela je preko 50 izdanja i ostavila značajan trag u evropskoj pravnoj istoriji“, dodaje istoričar.
Vodeni žigovi dolaze u različitim oblicima i motivima. Pored inicijala i slova, često se mogu naći antropomorfni oblici poput polumeseca sa očima, nosom i ustima, štitovi, pa čak i dvoglavi orlovi sa inicijalima „FI“, što označava Franca Jozefa Prvog.
„Vodeni žigovi su se vremenom razvijali i dobili složene oblike, od inicijala do simbola poput polumeseca, dvoglavog orla ili štita. Na primer, „dvoglavi orao sa inicijalima FI“ bio je prisutan na papirologiji iz druge polovine 19. veka, koja je bila korišćena u Austro-Ugarskoj, kako bi se označila autentičnost papira proizvedenog u tom regionu. Upravo po tom vodenom žigu mi vidimo kada je nastao papir“, objašnjava Rakić.
Vodeni žigovi nisu samo estetski detalji na papiru; oni su ključni za razumevanje porekla, autentičnosti i istorije dokumenata. Kao nevidljivi svedoci prošlosti, nastavljaju da fasciniraju istraživače i ljubitelje istorije, ali i da pružaju dragocene informacije o vremenu i mestima iz kojih potiču.
