220

Pravoslavni vernici u Nišu i širom Srbije danas slave Uskrs, praznik nad praznicima, dan vaskrsnuća Isusa Hrista i Njegove pobede nad smrću. Najveći hrišćanski praznik dočekan je molitvom, porodičnim okupljanjem, tradicionalnim običajima i porukama nade i ljubavi.

U niškoj Sabornoj crkvi Silaska Svetoga Duha na Apostole jutros je služena svečana vaskršnja liturgija, koju je predvodio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit niški gospodin Arsenije. Pashalno toržestvo započelo je ranim jutarnjim bogosluženjem i izvlačenjem Plaštanice iz Groba Gospodnjeg, nakon čega je usledio litijski hod glavnim ulicama grada.

Nakon čitanja iz Svetog Jevanđelja i pojanja pashalnog tropara, liturgijsko sabranje se vratilo u hram, gde je Mitropolit pročitao Pashalno slovo Svetog Jovana Zlatoustog, drevni tekst koji se vekovima izgovara na ovaj praznik, kao konačna duhovna pouka pred Svetu Liturgiju.

Mitropolitu Arseniju sasluživali su protojereji-stavrofori Branislav Cincarević i Nenad Mikić, protojerej Miodrag Pavlović, jerej Vlade Kaplarević, kao i protođakoni Đorđe Filipović i Nikola Eraković. Liturgiji je prisustvovao veliki broj vernika, dok je hor „Branko“ svojim prazničnim pojanjima doprineo duhovnoj punoći sabranja.

Običaji sadrže snažnu simboliku

Uskrs, kao „praznik nad praznicima“, u srpskoj pravoslavnoj tradiciji donosi i brojne narodne običaje koji se prenose s kolena na koleno. Prema verovanju, na ovaj dan treba ustati rano, a ne ići na spavanje pre ponoći, jer se veruje da onaj ko zaspi pre ponoći neće biti vredan tokom godine.

Jutro započinje umivanjem vodom u kojoj su prethodne noći stajali bosiljak, dren, zdravac i crveno vaskršnje jaje, što simbolizuje zdravlje, snagu i svežinu. Prvo se valja omrsiti upravo tim jajetom, a zatim se ukućani tradicionalno pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ – „Vaistinu vaskrse“ i međusobno ljube tri puta.

Jedan od najomiljenijih običaja, naročito među decom, jeste tucanje jajima. Domaćin prvi bira jaje, a za njim i ostali ukućani. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo do kraja.

Na uskršnjem stolu mora biti svečano, uz tradicionalna jela koja označavaju kraj Velikog posta. Vaskršnji ručak se najčešće obavlja u krugu porodice, dok su nekada ljudi nakon ručka običavali da prošetaju gradom ili odu u kafanu na kafu i druženje.

Za ovaj praznik svako bi trebalo da ima nešto novo od odeće ili obuće – simboličan gest obnove i novog početka. U crkvu i za svečani ručak oblači se najlepša odeća.

Roditelji decu često protrljaju crvenim jajetom po obrazima – da budu rumena, vesela i zdrava. Ovaj jednostavan, a snažan običaj nosi poruku brige, nežnosti i nade.

Uskrs se slavi tri dana, a uskršnji pozdrav koristi se sve do Spasovdana, 40 dana nakon praznika. Tokom ovog perioda, u crkvama se nastavlja duhovno slavlje, a vernici mole za zdravlje, mir i blagoslov svojih porodica.