Glas Juga 
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji ponedeljak, drugi dan najvećeg hrišćanskog praznika. U Srbiji je to i neradni dan, rezervisan za nastavak porodičnih okupljanja, gozbi, veselja i razmene farbanih jaja.
Ali ovaj dan ne znači kraj praznovanja – naprotiv, započinje Svetla sedmica, produžetak radosti Vaskrsa, tokom koje svakog dana u crkvama odjekuju zvona i služe se Svete liturgije.
Ova sedmica poznata je i kao Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi, koji se u crkvenom predanju pominje kao onaj koji je posumnjao u vaskrsenje Hristovo, dok ga lično nije video.
Zašto “trapava” sedmica?
U narodu se ova nedelja često zove i “trapava” ili “bela”, jer spada među retke sedmice kada se ne posti ni sreda ni petak – dani koji su u pravoslavnoj tradiciji inače obavezni za post. Naziv „trapava“ zapravo potiče od staroslovenske reči za „slobodno“, jer se vernicima daje sloboda u ishrani i u potpunosti se ukida post.
Ipak, nije sve samo u trpezi. Svetla nedelja je vreme kada se i duhovno „ne posti“, jer je radost Hristovog vaskrsenja toliko velika da u tih sedam dana čak i pokajanje i tugovanje ustupaju mesto veselju.
Duhovna i narodna tradicija
Na Vaskršnji ponedeljak vernici se okupljaju u crkvama, a u mnogim krajevima Srbije organizuju se litije. Na Svetoj Gori, u manastiru Hilandar, monasi rano izjutra izlaze u povorci sa ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice, što simbolično otvara prazničnu nedelju.
Narodno verovanje kaže da je sutrašnji dan, Vaskršnji utorak, jedini utorak u godini koji „nosi sreću“, dok stariji ljudi tvrde da će godina biti rodna ako je u sredu nebo zvezdano.
Dok traju praznici, otvorena su vrata doma za sve: dolaze rođaci, prijatelji, kumovi, a svakom gostu daruje se šareno jaje – simbol novog života i pobede života nad smrću.
Vaskrs traje tri dana, ali njegova radost, po duhu i običajima, širi se i tokom cele Svetle nedelje. A ona, iako “trapava”, nosi najjasniju poruku – vreme je da se radujemo.
