Violeta Milićević 
Na današnji dan pre 26 godina, 7. maja 1999. godine, NATO alijansa je upotrebila kasetne bombe i bacila ih usred bela dana – u najprometnijim ulicama Niša, kod pijace i Kliničkog centra. Poginulo je više od desetoro civila, među njima i medicinski radnici i prodavci. Desetine su ranjene. Ulice su bile prekrivene gelerskim česticama i krvlju.
Svedoci tog zločina ni danas ne mogu da zaborave – ni trenutak, ni miris dima, ni jauke ljudi koji su tog dana izgubili najbliže. Jedan od njih je i Velimir Stojanović.
„Pa ja i ćerka smo bili u sobi. Kuća je bila stara, turska. Dve kasetne su pale na krov, probile karatavan i udarile me u glavu. Mislio sam da me letva udarila“, počinje svoju priču, prisećajući se trenutka kada je preživeo direktan udar.
„Došao sam u bolnicu, samo su mi oprali glavu. Prvi put su me pogledali i pustili. Onda sam otišao na VMA. Desna ruka mi je otkazala, izgubio sam orijentaciju, nisam znao gde je kašika, gde šta stoji… U ponedeljak su me prebacili u Vojnu bolnicu, snimili, i istog dana u tri popodne – operisali. Izvadili su geler iz lobanje.“
Kaže da su on i ćerka bili zajedno u sobi kada je bomba pala, ali ih je eksplozija razdvojila.
„Nismo se videli od daski i prašine. Kada sam izašao, jedna žena je ležala ispred kuće. Pomogao sam joj koliko sam mogao, držeći rukom sopstvenu ranu na glavi.“
Velimir je zatim uzeo vatrogasno crevo iz ambulante i krenuo da gasi požar u zgradi preko puta.
„Kola su mi bila izrešetana, ali sam pomagao ljudima. Nisam ni znao da mi je geler probio glavu. Tek sutradan mi je otkazao vid, a ruka nije slušala. Sve je stalo.“
Tragovi kasetnih bombi na asfaltu
Opisuje da je ulica ličila na pakao.
„Pokedane žice, ljudi leže, krv, vatra. Jedna žena je ležala bez noge. Kod moje kuće – sve porušeno. Kuća je počela da klizi ka susednoj zgradi, morao sam sve do temelja da srušim.“
Na pitanje da li je neko pomogao, odgovara: „Niko nije pomogao. Mnogi su imali samo polomljene prozore, a dobijali su materijal da zidaju nove zgrade. Ja – ništa. Ni za glavu, ni za lečenje.“
Tragovi kasetnih bombi na kapiji
U naletu smrtonosnih projektila u Nišu život je izgubilo 16 civila, među njima i trudnica Ljiljana Spasić koja je bila u sedmom mesecu trudnoće. Više od 20 građana je ranjeno. Tog dana pogođena je i zgrada pored patologije Kliničkog centra, a bombaški napad ponovljen je 12. maja u naselju Duvanište — tada, srećom, bez žrtava.
Ulici Anete Andrejević
Njegovo svedočenje i danas, 26 godina kasnije, ostaje opomena – zbog zločina nad civilima, zbog nepravde koja je usledila, ali i zbog ljudske hrabrosti u trenucima kada bi većina samo želela da preživi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
