Violeta Milićević U organizaciji Advokatske komore Niša, održano je pravno savetovanje koje je okupilo više od 250 advokata i pravnika iz čitave Srbije. Seminar, najposećeniji do sada, ponudio je učesnicima uvid u ključne teme koje oblikuju savremeno pravosuđe – od upotrebe veštačke inteligencije, preko pravne regulative video-nadzora, do gorućih problema u izvršnim postupcima.
Veštačka inteligencija – pomoć ili pretnja advokaturi?
Prva panel diskusija bila je posvećena jednoj od najaktuelnijih tema današnjice – veštačkoj inteligenciji u pravnoj praksi. Kako je istakao predsednik Advokatske komore Niša Milan Petrović, centralno pitanje nije više da li će se AL koristiti, već u kojoj meri i na koji način će ona biti implementirana u svakodnevni rad advokata.
„Zato se nameće potreba da proverimo kako je to zakonski regulisano i da li će upotreba veštačke inteligencije umanjiti kvalitet naših usluga. Većina kolega se protivi da AL bude osnov za pružanje usluga, ali može biti korisna za proveru podataka iz sistematizovanih baza.“
Petrović je istakao i izazove u kontroli korišćenja veštačke inteligencije.
„To je jako teško kontrolisati. Imamo primer Telekoma koji nije uspeo da zabrani komunikaciju preko Vibera. Tako ni mi nećemo moći potpuno da kontrolišemo da li se veštačka inteligencija koristi.“
Dekan Pravnog fakulteta u Nišu prof. dr Predrag Cvetković je rekao da veštačka inteligencija u pravu više nije egzotična tema.
„Ona već danas menja način na koji pružamo usluge. Efikasnost i brzina su neosporni benefiti, ali moramo znati kako funkcioniše kod kako bismo sprečili zloupotrebe.“
On je upozorio da je jedan od najvećih rizika upravo nejednaka raspodela znanja.
„Zloupotreba je moguća od strane onih koji poznaju kod – na štetu onih koji ga ne znaju. Pravnici moraju razumeti osnovne strukture programiranja.“
Profesor Cvetković je naveo da zemlje poput Norveške i Švedske prednjače u regulaciji i primeni AL, dok Srbija mora da se potrudi da ne zaostane.
„Pravo mora da se menja da bi ostalo isto. Kroz istoriju smo se suočavali sa sličnim izazovima. Sada je vreme da učimo, menjamo se i prilagođavamo.“
Pravni okvir video-nadzora: privatnost ili bezbednost
Drugi panel bio je posvećen pravnim aspektima video-nadzora, posebno u kontekstu porasta broja privatnih i javnih kamera. Postavljeno je ključno pitanje – gde su granice između prava na privatnost i prava na bezbednost?
Mislim da naši zakoni u mnogim oblastima nisu savršeni. Iako je ovo pitanje manje-više rešeno u okvirima postojećih propisa, bilo bi veoma korisno da se dodatno preciziraju uslovi pod kojima je dozvoljeno snimanje, naročito na javnim mestima“, kazao je prof. dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda .
Učesnici su diskutovali o potrebi izmena zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se građani bolje zaštitili od prekomernog finansijskog opterećenja.
„Mislim da naši zakoni u mnogim oblastima nisu savršeni. Iako je ovo pitanje manje-više rešeno u okvirima postojećih propisa, bilo bi veoma korisno da se dodatno preciziraju uslovi pod kojima je dozvoljeno snimanje, naročito na javnim mestima“, rekao je Škulić.
Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, zaslužuju i biometrijske kamere, koje se sve češće pominju kao budući deo sistema nadzora.
„Njihova upotreba može biti korisna, ali uz jasnu i strogu zakonsku regulativu – kako u Zakonu o policiji, tako i u drugim zakonima koji se bave ovim pitanjima.“
Govoreći o zaštiti privatnosti, profesor Škulić je ocenio da su građani zbog modernog načina života u velikoj meri izgubili deo svoje privatnosti.
„To jeste neka vrsta cene koju plaćamo, ali moraju postojati granice. Važno je da zakonima i sudskom praksom jasno definišemo do koje mere i pod kojim uslovima je dozvoljeno zadiranje u nečiju privatnost.“
Posebno se osvrnuo na Zakonik o krivičnom postupku, za koji smatra da je jedan od najviše kritikovanih zakona novije istorije Srbije.
„Malo je profesora krivičnog procesnog prava koji imaju reči hvale za veći deo njegovih rešenja. Već dugo postoji potreba za njegovom ozbiljnom izmenom, i nadam se da ćemo uskoro dobiti bolje i preciznije zakonske norme“, zaključio je profesor Škulić.
Izvršitelji pod lupom – troškovi i prava građana
Treći panel, možda i najvažniji za građane, bavio se problemima u vezi sa radom izvršitelja. Naglasak je stavljen na transparentnost i osnovanost troškova u izvršnim postupcima.
„Imamo veliki broj pritužbi građana na neosnovane troškove u izvršnim postupcima. Cilj ovog panela je da konačno dobijemo precizna objašnjenja – šta se sme, a šta ne sme naplaćivati“, rekao je Petrović.
Advokatura bez izvršenja sudskih presuda praktično gubi smisao, složili su se sagovornici.
„Presuda ima pravi efekat tek kada bude izvršena, a troškove postupka, pa i one koji nastaju kasnije, mora da nadoknadi onaj ko je svojim ponašanjem izazvao spor“, rekao je dr Vujadin Masnikosa, predsednik Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja.
On je upozorio i na opasnost od sve češće zloupotrebe prava kroz formalno ispravne, ali suštinski nepravedne postupke.
„Pravni sistem ne sme da štiti šikanozno vršenje prava. Ako neko duguje 500 dinara, a troškovi postupka porastu na 60.000, to ne može biti svrha prava. Građani nisu uvek u mogućnosti da realizuju svoja prava, i to mora da se prepozna“, istakao je Masnikosa.
Masnikosa smatra da bi zakoni morali biti primenjivani u korist slabije strane, kako i nalaže Zakon o obligacionim odnosima, a ne u interesu moćnijih učesnika na tržištu.
