Violeta Milićević Branislava Marjanović, vaspitačica iz vrtića „Švrća“ JPU „Pčelica“ u Gornjoj Toponici kod Niša, ušla je među četvoro finalista prestižnog takmičenja za nagradu „Prosvetitelj“, koje organizuje Fondacija Alek Kavčić. U konkurenciji sa prosvetnim radnicima iz cele Srbije, Branislava je uspela da izbori mesto u samom vrhu, i to kao predstavnica predškolskog obrazovanja, koje se retko ističe u javnosti.
Foto: Glas juga
„Ovo je veliko priznanje, jer predškolstvo obično ostane u senci, iako je temelj svega što kasnije dolazi. Najmlađi zaslužuju jednaku pažnju i ulaganje kao i stariji učenici, a naš rad pokazuje koliko su deca u ovom uzrastu spremna da istražuju i uče“, rekla je Branislava.
Pobednik takmičenja biće proglašen 9. oktobra, a nagrada nosi i fond koji će finalisti uložiti u unapređenje svoje zajednice. Finalisti dobijaju i šansu da učestvuju na svetskom takmičenju Global Teacher Prize, gde se bira 50 najboljih nastavnika na svetu.
Vrtić „Švrća“ – škola prirode na selu
Vrtić u Gornjoj Toponici otvoren je pre 15 godina, zahvaljujući fondaciji princeze Katarine Karađorđević i u sistemu je JPU „Pčelica“. Od prvih deset mališana, danas ga pohađa skoro 90 dece iz deset okolnih sela opštine Crveni Krst.
Ono što ovaj vrtić izdvaja jeste način rada. Branislava i njene koleginice veruju da deca najbolje uče kada su povezana sa prirodom i svakodnevnim životom sela. Umesto da gradivo ostane zatvoreno između četiri zida, učenje se odvija napolju – u dvorištu, na polju, kraj reke ili voćnjaka.
„Deca uče kroz ono što ih okružuje. Kada govorimo o godišnjim dobima, mi ih zajedno prepoznajemo kroz boje lišća, mirise plodova i promene u dvorištu. Kada pričamo o vodi, odlazimo do reke. Kada učimo o biljkama, sejemo i sadimo u našem vrtićkom vrtu. Na taj način deca razumeju svet kroz iskustvo, a ne samo kroz sliku u knjizi“, objašnjava Branislava.
Vrtić je postao spona između dece, roditelja i meštana. U njegov rad uključeni su i bake i deke, komšije i lokalni poljoprivrednici, koji često rado pokazuju deci kako se seje, ore ili bere voće. I po tome se predškolstvo u selu razlikuje od onog u gradu.
„Naše dvorište, šuma i polja su učionice. Deca se ne uče samo slovima i brojevima, već i odnosu prema prirodi, radu i ljudima. Ponosne smo što Branislava sada ima priliku da pokaže Srbiji da predškolsko obrazovanje na selu ima posebnu vrednost“, rekla je vaspitač Tatjana Cvetković, koja od osnivanja radi u „Švrći“
Ipak, deca najbolje opisuju ono što ovaj vrtić čini posebnim.
„Najviše volim kad idemo do reke i kad skupljamo lišće. Lepše je učiti napolju nego unutra, jer napolju ima više mesta za trčanje“, rekao je mali Bogdan Nikolić.
Njegova drugarica Ljubica dodaje:
„Pravili smo ukrase od jesenjih plodova, ja sam napravila činijicu sa svećom. Lepo je jer koristimo ono što nađemo napolju.“
Predškolstvo kao temelj
Branislava veruje da deca koja u najranijem uzrastu nauče da posmatraju prirodu, sarađuju sa drugima i povezuju se sa svojom zajednicom, kasnije postaju odgovorni ljudi koji znaju da cene i grad i selo.
„Predškolstvo je temelj obrazovanja. Ako dete na vreme nauči da istražuje, pita, pravi veze između onoga što vidi i onoga što uči, ono je spremno za ceo život“, poručuje Branislava.
Vrtić „Švrća“ u Gornjoj Toponici pokazuje da se najbolje lekcije ne uče samo iz knjiga – već iz prirode i igre. A Branislava Marjanović svojim radom šalje snažnu poruku da predškolsko obrazovanje zaslužuje jednako poštovanje i podršku kao i svaka druga oblast školstva.
