Glas Juga 
Srpska pravoslavna crkva sutra, 27. oktobra, proslavlja praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Njeno ime dolazi od grčke reči paraskeva, što znači „petak“, pa otuda i naziv Petka.
Sveta Petka se u narodu smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, a vernici joj se naročito mole za zdravlje očiju i zaštitu porodice. Prema predanju, rođena je u mestu Epivat u Maloj Aziji, u imućnoj i pobožnoj porodici. Još kao devojčica, odlikovala se skromnošću i dubokom verom, a nakon smrti roditelja svoj život je posvetila molitvi i postu.
Put ju je vodio kroz Carigrad i Svetu zemlju, sve do Jordanske pustinje, gde se podvizavala u tišini i molitvi. Pred samu smrt, anđeo joj je, prema zapisu iz „Svetosavskog zvonca“, javio da se vrati u svoj rodni kraj. Poslušala je Božju volju i tiho se upokojila u Epivatu, gde su je sahranili ne znajući da je u pitanju svetiteljka.
Čuda Svete Petke i put njenih moštiju
Dve godine nakon smrti, po predanju, njene mošti su pronađene netruležne i čudotvorne. Tokom vekova, mošti Svete Petke su više puta prenošene: iz Carigrada u Trnovo, zatim u Srbiju, a potom u Rumuniju, gde se i danas čuvaju u gradu Jašiju.
U vreme despota Stefana Lazarevića, mošti su počivale na Kalemegdanu, pored izvora koji je i danas poznat po čudotvornoj vodi. Na tom mestu sagrađena je kapela Svete Petke, jedno od najposećenijih mesta molitve u Beogradu. Vernici veruju da voda iz izvora pomaže kod očnih bolesti i donosi duhovno isceljenje svima koji joj pristupe sa iskrenom verom.
Običaji i verovanja
Petkovdan je šesta po broju svečara slava u Srbiji, i mnogi ga obeležavaju uz post, molitvu i odlazak u crkvu. U narodu postoji verovanje da Sveta Petka ne prašta nepoštovanje praznika, naročito ako se tog dana radi težak fizički posao ili ako se ne pomene njeno ime u molitvi.
Žene na ovaj dan ne uzimaju iglu i konac, ne peru rublje, niti obavljaju kućne poslove – veruje se da se time stiče njen blagoslov i zaštita porodice.
Svetiteljka koja okuplja ceo pravoslavni svet
Kult Svete Petke raširen je ne samo u Srbiji, već i u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Zbog toga se često naziva Petka Srpska, Beogradska, Trnovska ili Epivatska.
Danas njeno ime nosi više od 250 crkava i kapela širom Srbije, a hodočasnici iz cele zemlje, ali i iz inostranstva, dolaze da se pomole pred njenim likom i zatraže zaštitu i zdravlje.
Za mnoge, Sveta Petka nije samo svetiteljka, već simbol čiste vere, ženske snage i duhovne istrajnosti.
Molitva Svetoj Petki
Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek u spavanju okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.
