U poslednjih 12 godina, Krivični zakonik Srbije doživeo je šest izmena, a Zakonik o krivičnom postupku čak osam. Upravo te česte promene izazvale su zabrinutost među pravnicima zbog “pravne nesigurnosti” i nesklada između teorije i prakse. O ovim problemima se raspravljalo na okruglom stolu koji je organizovala Advokatska komora Niša, a koji je bio posvećen najnovijim izmenama ovih zakona.
Javna rasprava o predloženim izmenama zakona je u toku, ali stručnjaci smatraju da je mesec dana za diskusiju prekratak period. Mnoge primedbe koje su već bile istaknute nisu uzete u obzir, a predložene promene izazivaju dodatne polemike.
Milan Petrović, predsednik Upravnog odbora Advokatske komore Niš, ukazuje na ključne probleme.
„Najavljeno je kao izmena i dopuna zakona, ali je zapravo dve trećine zakona promenjeno. Ovo je šesti put da se menja jedan zakon, a osmi put drugi. Problem je što zakone pišu teoretičari iz Ministarstva pravde, a da praksa često pokazuje da te izmene nisu primenjive.“
Goran Đorđević, dekan Advokatske akademije AKN-a, takođe izražava zabrinutost.
„Ovo stvara dodatnu konfuziju u metodologiji krivičnopravnih normi, i to je nešto što zakonodavac mora da sagleda.“
Jedna od kontroverznih novina je povećanje ovlašćenja sudova, što pravnici vide kao mač sa dve oštrice. Naime, novim izmenama sudije bi dobile mogućnost da same predlažu dokaze, čime bi se narušila ravnopravnost strana u postupku.
„Do sada su advokat i tužilac bili ravnopravni, dok je sudija imao ulogu kontrolora postupka. Sada sud može da predlaže dokaze, što menja dinamiku procesa“, objašnjava Petrović.
Dodatne primedbe odnose se na ukidanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza, kao i na uvođenje novog krivičnog dela savetovanja za izvršenje krivičnog dela.
„Otvoriće se više problemskih polja nego što će ih zatvoriti“, kaže Đorđević.
Zaključci sa ovog skupa, zajedno sa predlozima i primedbama, biće prosleđeni Radnoj grupi Ministarstva pravde na dalju razmatranje, sa ciljem da se izbegnu potencijalni problemi u budućoj primeni zakona.