Glas Juga 
Takvo zdanje bi uzdiglo naš odnos prema kulturnim, istorijskim i verskim tekovinama, a i doprinelo razvoju turizma. Niš po tom pitanju dosta zaostaje za drugim, manjim gradovima, a ima ogroman istorijski potencijal i istorijsko blago koje nije iskorišćeno kako treba.
Vratio sam se juče sa ekskurzije i fokusiraću se na obilazak Valjeva, koje ima Narodni muzej kakav Niš nema (imaju ga i mnogi drugi gradovi). U muzeju je prikazana postavka od praistorije do kraja Drugog svetskog rata. Preporučujem da gradske vlasti obiđu taj muzej ili muzej u Kruševcu, Zaječaru, Negotinu, mnogo ima dobrih primera… pa možda se rodi ideja da se nešto slično izgradi i formira i u našem gradu.
O ovome sam već pisao.
KAKO PRIVUĆI TURISTE I EKSKURZIJE U NIŠ (najlepši carski grad)
Da bi Niš bio turistički prihvatljiv, potrebno je da ima:
- Muzej kakav dolikuje Carskom gradu, koji bi trebalo da se izgradi u blizini lokaliteta Medijana i sadrži postavku od praistorije do kraja Drugog svetskog rata, kao što su muzeji u Kruševcu, Valjevu, Beogradu, Kragujevcu…
- Muzejsku postavku pri Ćele-kuli (sa multimediom).
- Muzejsku postavku na Čegru (sa multimediom, grandioznim spomenikom Sinđelića, imitacijom šanca i barutane, i sa lutkama resavskih boraca koji leže u šancu).
- Logor „12. februar“ sa detaljima koji približavaju turistima to vreme patnje i stradanja, sa prostorom za multimediu (ovako imamo izgletovanu sivu zgradu, kao magacinski prostor). Restauracija takvih objekata se radi lakovima da bi se zaštitilo sve što je zapisano na zgradi… a „mudri“ su slikali, izgletovali i ofarbali u sivo. Imamo primere: Dahau, Mathauzen, Aušvic… ti logori nisu gletovani.
- Lokalitet Bubanj (takođe sa multimediom i postavkom koja bi približila stradalaštvo).
- Za ovakav grad potrebno je više grandioznih spomenika ili da svaki kružni tok ima po jedan istorijski spomenik… slično kao Skoplje.
- Tvrđavu sa detaljima tog vremena, spomenicima, multimediom… sadržaj koji dolikuje da bi privukao turiste.
- Spomen-sobu za sve srpske stradalnike (Bogu hvala, imamo je u Komandi Kopnene vojske, zahvaljujući generalu Simoviću).
- U centru grada, bar jedan spomenik, na primer: Kralj Milan, Stefan Nemanja (bar 10 metara visine).
- Carski grad… a nemamo spomenik Cara Konstantina.
- Akvapark.
- Muzej voštanih figura.
- Dino park.
- Avantura park.
- Etno selo.
- Zip lajn.
- Panoramski točak.
- Trim stazu pored reke Nišave.
- Vidljive i jasne turističke info table sa slikama i detaljima na više lokacija.
TUŽNA PRIČA O MEDIJANI, KOJA OSLIKAVA ODNOS NIŠA PREMA SVOJOJ ISTORIJI I KULTURNIM TEKOVINAMA GRADA I OKOLINE
Hvala Bogu, Medijanu (lokalitet) smo konačno otvorili pre dve godine, posle deset godina, pa sada liči na lokalitet koji ima svetsku vrednost, ali još mnogo treba da se radi oko sadržaja primamljivih za turiste.
Kada to budemo imali, bićemo grad kao Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kruševac, Valjevo, Zaječar, Negotin… a Niš je to zaslužio.
Arheološko nalazište „Medijana“ Niš (Niški Skadar na Bojani) pre dve godine otvorilo je kapiju koja je bila zatvorena skoro deceniju. Ej, skoro deceniju?! Otvarana je u par navrata tokom protekle decenije, i to vrlo kratko. Čak ni 2013. godine, u vreme obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta – dokumenta koji je potpisao upravo car Konstantin Veliki i kojim je zabranjen progon hrišćana u Rimskom carstvu, nije bila otvorena u punom kapacitetu.
Zamislite da se ova istorijsko-turistička lokacija nalazi u Rimu, Istanbulu, Parizu, Londonu… šta bi oni napravili od ovog istorijskog lokaliteta i koliko bi novca zgrnuli od turizma.
A kod nas – kapija zatvorena… neverovatno.
Srećom, lokalitet je uređen onako kako priliči njegovom značaju, ali ima još mnogo toga što nedostaje.
Setimo se da je na brdu Vinik iznad Niša 2011. trebao biti izgrađen krst visok 80 metara, najveći na Balkanu… ni od toga ništa. Izgleda da za kulturu Niš nema para. Žalosno.
Zato nišlije Konstantinovu glavu pronađenu 1900. godine u Nišu ne mogu da vide u svom gradu, moraju da je vide u Beogradu! Izložba arheoloških materijala pronađenih na teritoriji Niša, a koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, trebalo je da bude otvorena u Nišu još pred jubilej 1700 godina od Milanskog edikta, ali nije! Tada je izložba prikazana u Viminacijumu.
Zamislite da Niš još nema spomen-sobu cara Konstantina za turiste.
Kamo sreće da naš Niš ima nešto slično kao Viminacijum… to je zaslužio Carski grad.
Nije ovo kritika, ovo traje decenijama – nema razvijene trezvene svesti da bi se sav taj potencijal iskoristio i Niš bio na turističkoj mapi koja mu pripada.
Srećom, krenulo je na bolje. Ima nade.
Nije ovo kritika, već ideja ka kojoj moramo ići, za dobrobit svih nas.
Grad se ipak počeo menjati, lepši je… popločan i uređen Trg (onako kako dolikuje gradu), most kod tvrđave, vidljiva Beogradska kapija (tvrđava), park kod Delte, staze, mobilijari, teretane na otvorenom, trotoari, LED rasveta, naučni centar, velika zastava Srbije na jarbolu na kružnom toku kod Duvanske…
Verujem da, kada bi se iskreno krenulo u ovu priču (ka ovom turističkom razvoju), bilo bi i donacija Nišlija i dijaspore (najviše po pitanju spomenika).
Naravno, za ovo su potrebne decenije, ali i razvojna strategija.
Sve ovo bi znatno uvećalo prihode grada i otvorilo nova radna mesta.
Ima nade.
ŽIVELA SRBIJA!
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
