Glas Juga 
Srpska ćirilica se nalazi pred istrebljenjem, a ona je pismo srpskog jezika, ali je i pismo srpskog roda, srpske reči, istorije, tradicije, kulture i naše autohtonosti.
Pitam se zašto sve prepisujemo, danas je sve ispisano na engleskom jeziku „Black Friday“ (crni petak koji je stigao iz Amerike) Halloween (Noć veštica), sve to meni ružno i ponizno deluje, kao da svoj jezik i pismo nemamo, kao da živimo u tuđini.
Zašto nemamo svoj dan kupovine (sniženja), primer ,,radosna subota” ili ,,porodični petak”, ovako ispisan, na ćirilici? Zašto se ne ugledamo baš na te Engleze, Francuze, Ruse, Bugare, Grke, Kineze… oni čuvaju svoj jezik, kod Rusa, Bugara koka-kola je ispisana na njihovoj ćirilici (tako i treba).
Branili su nam ćirilicu da koristimo zbog ,,jugoslovenstva” u Kraljevini SHS/ Jugoslavija, (zbog bratstva i jedinstva) tada su sva zvanična dokumenta pisana dvoazbučno, iz obzira prema Hrvatima. Hrvati i dalje – samo latinicom. I tada je ćirilica bila jedino srpsko pismo. Odmah po izbijanju Drugog svetskog rata 1941. i stvaranja NDH je zabranila ćirilicu u Hrvatskoj. I posle Drugog svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji, nastavilo se isto, ali nije ni čudno kada su vlast preuzimaju katolički narodi Hrvati i Slovenci preko Tita, Kardelja i Bakarića. Danas za Hrvate ćirilica je i na groblju „uvreda”.
Ko nam sada pravi problem? Tu nam niko nije kriv ni u jednom režimu do nas samih, sve nam je tuđe lepše i slađe, sve smo olako prihvatali. Ogromna većina televizijskih kanala koristi samo latinucu.
Setimo se srpskih i hrvatskih lingvista i kulturnih radnika koji su doneli 10. decembra 1954. godine ,,Novosadski književni dogovor” u kome je, u trećoj tački Zaključaka, stajalo da su „latinica i ćirilica ravnopravni”. Međutim, iako se u svim republikama SFRJ učila i ćirilica, u praksi su samo Srbi koristili oba pisma, dok su Hrvati i Muslimani koristili samo latinicu. Ubrzo su i sve ćirilične mašine za kucanje zamenjene latiničnim… mi to ni tada nismo razumeli, kao ni danas što ne razumemo problem engleskih natpisa firmi, televizija, štampe/novina, butika, prodavnica, radnji.
Strašno je što i danas skoro svi nazivi na prodavnicama i firmama su ispisani latinicom i sa terminima koji ne pripadaju našem jeziku, a imamo najsavršenije i najlepše pismo i jezik ,,ćiriličko pismo” koje ima svoj dubok i autohton koren.
Pogledajte samo koliko tv stanica, dnevnih novina, časopisa i portala koristi latinicu, zašto?
Evo i jedne zanimljivosti, nemački oftalmolog dr Verner Veber nazvao je srpsku ćirilicu “prvom azbukom sveta”. On je odbranio doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. godine na temu “Azbuke sveta” kada je ustanovio da je srpska ćirilica “odmor za oči”.
Danas, većina srpske omladine i mladih ljudi, glavni su nosioci podsmeha i prezira prema ćirilici (što može i da se čuje), a to je dosta tužno kada čujete i vidite reakcije. Verovatno da ne znaju dobro svoju istoriju i korene i nemaju usađeno rodoljublje i ponos (a za to smo mi sami krivi)… koje nam je u ovom vremenu svakako neophodno da bi opstali kao narod, a primer za to neka nam budu Jevreji i njihov odnos prema tradiciji, veri. istoriji i svojim korenima.
Ali, to smo mi, zato se ovako i osipamo i sve nas je manje i manje. Što se ne zapitamo gde su to sve bile Srpske zemlje i ko danas živi na tim Srpskim teritorijama, pogledajmo Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu, Liku, Dalmaciju, Severnu Albaniju… a tamo sada žive nove nacije, jezik, crkva, izvrnuta istorija. Sve bivši Srbi, koji se lako odrekoše korena, đedova i Srpstva, kao i mi u matici što se odrčemo svog pisma ,,ćiriličkog pisma” Nikako da se opametimo, da više cenimo i poštujemo svoje vrednosti i tekovine. Da ne zaboravimo da je ćirilično pismo ono u kojem svako slovo ima svoj znak i svoju dušu.
Primer, kako može…
Možda bi bilo najbolje da se uvede porez na nazive firmi i proizvoda koji su ispisani na latinici ili stranom jezilku, odatle da krenemo i država da ima dodatni prihod, što svakako nije loše.
Učimo svoju decu da neguju ćriličko pismo, tako što ćemo im odbiti svaku poruku napisanu latinicom (jedan od primera za roditelje).
Danas sve škole (razredne starešine koriste viber grupe za komunikaciju sa učenicima gde im šalju obaveštenja i podsetnik) i svi učenici imaju pametne telefone, pa bi dobro bilo da svaka škola uvede pravilo pisanja ćirilicom u viber grupi gde su učenici i roditelji. To je vrlo lako, danas u svim telefonima može vrlo lako i brzo da se instalira ćirilica.
Ćiriličko pismo mnogi u Srbiji doživljavaju kao prevaziđeno i arhaično, što je najveća tragedija.
Niko od nas neće biti manji „građanin sveta“ ako koristi pismo kojim su pisali naši stari.
I da ne zaboravimo Ćirilica je bila osam vekova, jedino pismo kod Srba. I još nešto, u Ustavu Srbije, ćirilica jedino službeno pismo.
Živela Srbija i Ćirilica!
ČUVAJMO ĆIRILICU!
Priredio, Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
