Glas Juga 
Pukovnik Dragan Trifunović, komandant LARD PVO 125. motorizovane brigade, i danas se seća ove bitke i svojih vojnika koji su pokazali neverovatnu hrabrost.
“Toliko smo bili spremni da branimo teritoriju. Mogli su da nam kažu ima ih 5.000, mi bismo odgovorili ‘ako ih ima toliko, nas je ovde pet, ali borićemo se do kraja’. Nije bilo teoretske šanse da se pomerimo ni za korak. Dvojica bi vojnika stajala dok ne poginu ili se ne dignu u vazduh”, emotivno govori pukovnik Trifunović.
Baš na taj način nastradao je vodnik Dejan Mitić. Herojski je aktivirao bombu, raznevši sebe, ali nije dozvolio da bude zarobljen od strane albanskih terorista.
“Teško ranjen, ostao je da se bori do poslednjeg trenutka. Razneo se bombom i nije dozvolio da bude uhapšen ili zarobljen od strane šiptarskih terorističkih snaga”, rekao je Trifunović.
Foto: Glas juga
Divizion je mobilisan 24. marta 1999. godine i bio je u Kosovskoj Mitrovici do 9. aprila, kada je stiglo naređenje da se prebaci u reon Peći i Dečana. Te noći je divizion prešao 75 kilometara i uspešno prošao vatrene položaje, ne znajući da je te noći krenuo napad sa Košara na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
“Divizion je dobio zadatak da sa 50-tak vojnika ojača odbranu na Košarama. Jedinica je prvih deset dana imala velike gubitke. Imali smo i ranjene i poginule vojnike. Do poslednjeg dana, do 9. juna 1999. godine, vojnici diviziona su krvavo branili ovu državu”, istakao je pukovnik Trifunović za Glas juga.
Srđana Veselinovića, vojnika 125. brigade, borbe na Košarama zatekle su na položaju iznad Kosovske Mitrovice, da bi se 9. juna spustili do Peći kako bi pomogli saborcima iz 53. graničnog bataljona, zajedno sa 63. padobranskom brigadom i 72. izviđačkom brigadom.
“Te četiri herojske brigade su držale odbranu Košara. Bilo je dosta žrtava. Samo u našoj brigadi je poginulo 108 heroja. Gubitke su imale i druge jedinice. To su uglavnom bili mladići od 18 godina, mnogi od njih su svoj vojni rok odslužili marta 1999. godine, ali su ostali da se bore sve do juna. Mnogi su iz tog rata poneli povrede, ali su najteže one rane koje nosimo na duši, posebno za onim borcima koje nismo mogli da dovedemo ili makar dostojno sahranimo”, istakao je Veselinović.
Odbrana zemlje se nije dovodila u pitanje
“Ja se sećam jednog momenta kada je došla vest da kreće kopnena ofanziva od strane NATO agresora. Cela linija je u tom momentu rekla: “Tu smo, čekamo!”. Bilo je kao u filmu, ali i danas se naježim kada se setim toga, da smo bili spremni do poslednjeg da poginemo za odbranu. Nismo imali nazad, nazad je bila Srbija!”, zaključio je Veselinović.
Ivan Krstić, koordinator boračkih udruženja Grada Niša i veteran 63. padobranske brigade, kaže da se oni svake godine okupljaju, čuvaju sećanja i odaju priznanja svim vojnicima, civilima i starešinama koji su dali život za odbranu Jugoslavije.
Foto: Glas juga
Zoran Miljković, pripadnik voda Vojne policije i učesnik Bitke na Košarama, kaže da su sećanja i dalje vrlo bolna i posle 25 godina.
„Žive poštujemo, mrtve ne zaboravljamo, dušmanima ne praštamo. Sećanje je vrlo bolno i posle 25 godina, nemam šta drugo da kažem. Ovo je bitno da se ne zaboravi zbog naše dece. Bila je to moja najteža bitka, iz koje se nažalost mnogi nisu vratili. Poginulo je 70% starešina“, rekao je Miljković.
Foto: Glas juga
Održan komemorativni skup i položeni venci
Ispod spomen-ploče herojima, koja se nalazi na bulevaru koji nosi ime po herojima Bitke na Košarama, održan je komemorativni skup i položeni su venci.
Bitka na Košarama je bila jedna od najtežih u novijoj istoriji, kada su pripadnici terorističke OVK uz pomoć NATO avijacije i albanske vojske nameravali da zauzmu karaulu Košare, a potom naprave koridor za kopnenu invaziju iz pravca Albanije.
Napad je pokrenut u tri pravca: prema vrhu Rase Košares, ka karauli Košare i prema vrhu Maje Glave. Bitka je trajala sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije, odnosno do 10. juna 1999. godine.
Tokom dva meseca borbe poginuo je 21 oficir i podoficir, 50 vojnika na odsluženju vojnog roka, 13 aktivnih vojnika i 24 dobrovoljca, dok je ukupno ranjeno 256 boraca. Iako ne postoje precizni podaci o gubicima neprijatelja, procenjuje se da su višestruko veći.
