Violeta Milićević Na današnji dan, 24. marta, obeležava se početak NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju i odaje se počast žrtvama bombardovanja. U Nišu je tim povodom održan parastos i polaganje venaca na Spomen-kapeli žrtvama ratova i Spomeniku žrtvama NATO agresije.
Pre 26 godina, 19 zemalja NATO pakta napalo je suverenu Jugoslaviju bez odluke Saveta bezbednosti UN, kršeći međunarodno pravo. Bombardovanje je trajalo 78 dana, ostavljajući za sobom ruševine, izgubljene živote i trajne posledice po srpski narod.
Počast stradalima odali su predstavnici Grada Niša, gradskih opština, državnih institucija, vojske, policije, udruženja građana i boračkih organizacija. Vence i cveće položili su i članovi porodica stradalih, koji su sa suzama u očima evocirali uspomene na svoje najmilije.
Srđan Veselinović, pripadnik 125. brigade, priseća se trenutaka kada je rat počeo:
„Ja sam se 24. marta zatekao u kasarni u Kosovskoj Mitrovici, odakle smo evakuisani i krenuli na metohijska ratišta, tačnije na Košare. Prvo smo bili u neverici da neko može da napadne jednu suverenu državu. Kada smo se suočili sa realnošću, prihvatili smo to i nastavili dalje, kao i svi mladi borci.“
On ističe da je cilj agresora bio da izazove što veću patnju i paniku, što potvrđuju brojni napadi na civilne objekte.
Predsednik Skupštine grada Niša, prof. dr Igor Novaković, naglasio je koliko su bolna sećanja na bombardovanje:
„Meni kao da je juče bilo. Sećam se svakog trenutka – Šumatovačke, ovog mosta ovde… Žao mi je što smo kratkog pamćenja i što mnogi zaboravljaju strah koji je tada vladao ulicama. Sećamo se žrtava samo jedan dan u godini, a zaslužuju mnogo više.“
U ime Grada Niša, vence je položio zamenik gradonačelnika Luka Gašević:
„Dvadeset četvrti mart je izuzetno tužan dan za naš narod. Tokom 78 dana bombardovanja, Niš je bio pogođen 40 puta sa preko 300 projektila. Poginulo je 56 naših sugrađana – u Nišu i na Kosovu i Metohiji. Danas smo ovde da ih ne zaboravimo, jer ovaj dan ne sme nikada pasti u zaborav.“
Niš i cela Srbija danas se sećaju onih koji su izgubili živote u agresiji, s porukom da se takva tragedija nikada više ne ponovi. Pomen i okupljanje na mestima stradanja ostaju simbol poštovanja, tuge i opomene budućim generacijama.
