Violeta Milićević 
“Da li je uopšte kulturno pričati o kulturi dok nas iz medija obasipa nekultura? Da li je besplodno, u jednom hramu kulture poput ovog sajma knjiga, govoriti o piscima i pisanju kao donosiocima svetlosti, dok polupismeni kriminalci i nepismene starlete postaju idoli mladih?” – ovim snažnim rečima Branislav Janković, Nišlija i istaknuti srpski pisac, započeo je svoju besedu na 59. Sajmu knjiga u Nišu.
Janković je u svom govoru kritički analizirao stanje društva, ističući da kultura i nekultura nisu prirodni antipodi.
“Kultura nije oružje u borbi protiv nekulture. Kultura i nekultura nisu crno i belo, toplo i hladno. Ako mi je hladno, grejaću se. Ali ako sam nekulturan, kultura tu ništa neće promeniti”, rekao je Janković i dodao:
“Kultura je poklon kulturnima; ona nije namenjena ‘onima drugima’. Knjige su za one koji vole da čitaju, uče, saznaju, istražuju, otvaraju nove horizonte i prelaze poznate granice u nepoznate predele sveta i sopstvenog uma. Nametanje kulture je nekulturno.”
On je kazao da protiv nekulture ne postoji efikasno oružje.
“Jednostavno, nekultura je baš briga što je nekulturna. Ne možete ubiti leš”, zaključio je Janković.
Distopijska budućnost bez knjiga
Upozorio je i na opasnosti koje prete knjigama u savremenom društvu.
“Hoće li sajmovi knjiga preći u ilegalu? Da li ćemo, kao u Farenhajtu 451, skrivati ono što čitamo? To je scenario kojem svedočimo ako kao društvo ne shvatimo važnost kulture,” rekao je pisac, pozivajući prisutne da zaštite knjige kao temelj civilizacije.
Posebnu pažnju Janković je posvetio mladima.
“Knjige nisu samo reči na papiru. One su svetovi, horizonti i putovanja uma. Na nama je da mladima prenesemo tu vrednost, jer bez knjiga, civilizacija gubi svoj temelj.”
Svoj govor zaključio je rečima:
“Pisac mora biti nepodmitljivi svedok svog vremena, spreman da plati cenu za istinu. Kultura je gerilski rat nas izgubljenih duša, ali ako kultura jednog dana pobedi, važno je da se zna na kojoj smo strani bili.”
Značaj Sajma knjiga
Direktor Niškog kulturnog centra istakao je značaj Sajma knjiga, koji traje već gotovo šest decenija.
“Kada neka manifestacija doživi 59. izdanje, to znači da je vitalna i da zaslužuje svaku podršku. Posebno me raduje što su izdavači iz cele Srbije prepoznali značaj ovog sajma i što iz godine u godinu imamo sve kvalitetniju izdavačku produkciju,” izjavio je direktor NKC-a.
On je naglasio važnost privlačenja mlađe publike.
“Naš zadatak je da mlađe generacije zainteresujemo za knjigu, jer nestanak knjige bio bi nenadoknadiv gubitak za čitavu civilizaciju. Zato je važno da ovakvi događaji budu prilika za edukaciju, razmenu ideja i stvaranje ljubavi prema pisanoj reči.”
Podsetio je da će sajam trajati do 1. decembra, uz bogat program i više od 60 izlagača.
Sajam kao bastion kulture
Niški Sajam knjiga ove godine ima poseban fokus na promociji lokalnih izdavača, za koje organizatori ističu da su u velikoj meri doprineli rastu i razvoju kulturne ponude grada. Tokom trajanja sajma biće organizovani brojni događaji, uključujući promocije knjiga, susrete s piscima i programe za najmlađe.
“Sajam knjiga nam služi da se vidimo sa čitaocima i kolegama, da čujemo da li smo prethodne godine radili u skladu sa svojom savešću ili smo negde promašili svoju fikciju i starnost onesposobili u onom pravcu u kojm to čitalac neće da shvati”, kazao je pisac Vladimir Vučković, koji je ove godine objavio knjigu “Kraj vrmena”.
On je kazao da bi niška književnost mogla da bude mnogo bolja, ona je i dalje na nekom nivou zavičajne književnosti.
“Nekoliko ljudi mogu da se pohvale nekim svojim stvaralaštvom u smislu da izdaju kod ozbiljnih izdavača, pokreću ozbiljne teme, jer jedan od zadataka književnosti jeste pokretanje ozbiljnih tema i postavljanje ozbiljnih pitanja, a na čitaocima je da daju odgovore. Od niških pisaca očekujem da više pišu o svom gradu, da malo više pišu o svojoj sredini, jer smatram da pisac najbolje stvara u sredini koja ga je odnegovala i koja je odnegovala njegov stvaralački duh”, zaključio je Vučković.
Prvog dana sajma, štandove su obišli đaci, koje su doveli nastavnici, kao i porodice sa decom koje su želele da izbegnu popodnevne gužve. Posebno interesovanje izazvao je štand sa istorijskim stripovima, gde su predstavljena izdanja poput „Boj na Kosovu“ i serijal o Nemanjićima, priznat kao dopunsko nastavno sredstvo za osnovne i srednje škole.
Borba za opstanak kulture
Sajam knjiga u Nišu ostaje prostor gde se kultura brani rečima, a knjige ne pružaju samo znanje, već i nadu u bolje sutra. Kako je Janković istakao:
“Borimo se, jer borba za kulturu nije borba za pobedu, već za opstanak.”
