Violeta Milićević 
Na prvi pogled – stara razglednica.
Na drugi – vreme koje više ne postoji.
Niš, oko 1964. godine. Razglednica u boji, izdanja „Borbe“. U prvom planu Tvrđavski most, preko koga je tada išao i drumski saobraćaj. Autobus prelazi most, pešaci se kreću trotoarom, a Nišava protiče mirno, gotovo nestvarno čista.
Sa leve strane mosta vidi se gradska promenada – ljudi u kaputima, žene sa torbicama, muškarci u odelima. Nema gužve, ali ima ritma. Grad koji diše sporije.
U pozadini dominira zgrada Robne kuće „Beograd“, simbol jednog vremena. Oko nje nižu se stare gradske fasade – prepoznatljive, ali drugačije nego danas. Trg, tada Trg oslobođenja, otvoreniji je, sa manje urbanog šuma, bez današnje dinamike.
Niš izgleda mirnije. Uređenije. Tiše.
Fotografija objavljena na facebook strani Glasa juga je pokrenula lavinu komentara.
„Ja se sećam. Bila sam mala. Samo što sam pošla u školu.“
„Da, pamtim stari Niš i Robnu kuću Beograd, kao i samouslugu Stara Srbija.“
„Pa jeste i vidi se da je tada most bio koristan za saobraćaj. Sećam se ljuljanja na mostu kad prođe autobus.“
Mnogi su isticali ono što se danas retko čuje – da je Niš tada imao „dušu“.
„Koliko je Nišava bila čista.“
„Moj lepi, boemski grad u kome se živelo.“
„Niš koji je imao autentičnost.“
Neki smatraju da se grad nije mnogo promenio. Drugi kažu – lepši je bio nekada. Ali gotovo svi se slažu u jednom: ova fotografija vraća uspomene.
Na njoj nema tržnih centara. Nema savremenog urbanog haosa. Nema današnje rasvete i reklama. Ima mosta koji se koristio, šetališta koje je bilo mesto susreta i trga koji je bio srce grada.
Možda se arhitektura promenila. Možda je infrastruktura drugačija.
Ali emocija – ona ostaje ista.
Jer grad nisu samo zgrade i mostovi.
Grad su ljudi koji ga pamte.
A vi?
Da li verujete da je ovo Trg kralja Milana – i kakav Niš vi pamtite?
9 komentara
Rođena baš tu, svega se sećam… Bilo je to najlepše vreme, kada je Niš imao svoju dušu, divne Nišlije. I ja se sećam ljuljuškanja mosta… I sada mi je najlepši grad na svetu, ali dosta tužan… Moj Niš hiljadu srca ima ❤️
Da , to je bio najlepši grad na svetu 💋 ❤️
NEKADA JE NIS BIO TAKAV KAKAV JE BIO…..
DANAS JE TO LEP, SAVREMEN, IZGRADJEN GRAD SA VELIKIM TRGOVINSKIM CENTRIMA, SIROKIM BULEVARIMA, TURISTICKIM DESTINACIJAMA….
SEĆAM SE NIŠA IZ TIH GODINA , ROĐEN SAM U TOM GRADU , TE 1964 . SAM POŠAO U PRVI RAZRED O. Š. UČITELJ TASA , TIH GODINA SAM ŽIVEO U TOM GRADU I IMAO NAJLEPŠE DETINJSTVO U PRAVOM SMISLU TE REČI . SVE JE BILO DRUGAČIJE , MIRNIJE I LEPŠE SE ŽIVELO , LJUDI SU BILI LJUDI , KOMŠIJE SU BILE KOMŠIJE , DRUGOVI SU BILI DRUGOVI , DRUGARICE SU BILE DRUGARICE , MI DECA – PIONIRI , POŠTOVALI SU SE STARIJI , POŠTOVALI SU SE OBIČAJI , POŠTOVAO ZAKON . BILO JE TO JEDNO DIVNO DOBA , BIO JE TO JEDAN LEP I DIVAN GRAD , ZAJEDNO SA LJUDIMA .
dolazila sam u nis , bas tih hodina, i secam se samuslige valjda se zvala srbija , isla u kupovinu , a kasnije za 9 god , dosla na fakultet , korzo kod ambasadora, druzenje , ostala sam tu mogu reci moj grad nis, nekad za mene bolji , ljudi , sam grad itdd
to isti današnji most sa o što je loše ofarban ,a pare su uzete kao da je Niš napravio tri nova mosta ,,sve su ukrali!
Nas najlepsi grad Nis, sa ogromnom dusom i stvarnim starim Nislija, tu sam rodjen i tu odrastao , i mnogo, mnogo je bilo tada lepse kao na slici, a inace preko ovogmosta klackalice se prolazilo pravo u tvrdjavu, putem pravo u nekadasnje rovce gde je bio teniski klub Radnicki i uz njih i kosarkaski klub isto zvan Radnicki.
Najlepši grad na svetu korzo robna kuća Beograd narodom pozorište hipi dolina kej lepota
Grad koji je imao dusu, kulturu i prave građanske manire.
Ljudi koji su u to vreme rodjeni cak i dosta pre, mislim na starosedeoce, bili su duhoviti, prdusretljivi, jako šarmantni, tako da je i grad imao poseban šarm.
Bilo je lepo u to vreme ziveti u nisu, medjutim i nazlost taj Nis je nestao?!
Sada je samo grad sa velikim brojem ljudi bez grdjanskih manira.