Violeta Milićević 
Sigurna kuća je danas na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama pokrenula 16 dana aktivizma, koji će trajati do 10. decembra i Dana ljudskih prava. Na skupu u Gradskoj kući poslata je poruka da nasilje nad ženama treba da prijave svi koji imaju saznanja da se ono dešava, da ne bi došlo da najgorih posledica ubistva žene.
„Porodica je mesto gde bi svaka žena trebalo da se oseća najbezbednije i najsigurnije. Nažalost nije uvek tako i veliki broj žena u svojoj porodici doživljava nasilje. Najviše me zabrinjava broj ubijenih žena, u proseku na godišnjem nivou od 20 do 30 žena izgubi život od posledica nasilja. Veoma često se dešava da žene ne prijavljuju nasilje i da ćute, pre svega iz razloga zato što se boje nasilnika, često misle da će se nasilnik promeniti, da neće biti nasilan, smatraju da je deci bolje da rastu uz oba roditelja, a često je u pitanju i ekonomska zavisnost od nasilnika”, navela je Sonja Ščekić, direktorka Sigurne kuće Niš.
Od svog osnivanja pre 13 godina, ovo utočište nikad nije bilo prazno. Kroz Kuću je prošlo 1.350 korisnika, a samo ove godine ukupno 82 korisnika, od čega 38 žena. Najmlađa korisnica je imala 19, a najstarija 74 godine.
Šćekić je ocenila da su se žene ohrabrile da same prijavljuju nasilje, tako da su 70 odsto od ukupnog broja prijava podnele same žrtve.
„Broj prijava Centru za socijalni rad, koje najčešće dolaze od Policijske uprave u Nišu, četiri, pet godina je konstantan. Na godišnjem nivou je bilo negde između 900 i 950, a prošle godine je bila 921 prijava i po nekim sadašnjim podacima tendencija je da će taj broj biti isti. Imamo neku zaravan što se tiče broja prijava nasilja u porodici, a od čega je oko 92% nasilja koje žene trpe od strane muškaraca”, poručila je Dragana Stojanović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, iz Centra za socijalni rad „Sveti Sava”.
Ona dodaje da je stupanje na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ohrabrilo žene da prijave nasilje, i taj broj je primenom novog zakona skočio dva, tri puta.
„Pravni okvir je danas jako dobar i negde u potpunosti su implementirane odredbe Istambulske konvencije kada govori o ovoj oblasti. Život se brzo kreće i razvija, i zakon u toj meri ne mogu da prate život, pa su potrebne neke izmene u tom smislu, međutim, i u postojećem okviru zaštite trudimo se da se procesuiraju i reše svi slučajevi nasilja. Svedoci smo da se sve češće govori o digitalnom nasilju pa i prema ženama, jer se naš život polako prebacuje u digitalni svet, pa je potrebno u tom smislu napraviti neke izmene zakona”, ocenjuje Ivana Milovanović, sudija Višeg suda u Nišu i koordinatorka Službe za pomoć i podršku žrtvama krivičnog dela.
Tatjana Stevanović, viši javni tužilac u Nišu, ističe da se broj izricanja hitnih mera mesečno kreće između 25 i 75, od čega za trećinu Tužilaštvo traži produženje od 30 dana.
„Svi mi smo odgovorni za prijavljivanje nasilja, mislim na sve građane, komšije, rođake, prijatelje, jer su sva relevantna istraživanja pokazala da se žrtva teško odvaži da prijavi nasilje, pa je bitno da mi reagujemo, kada spoznamo da negde postoji opasnost od nasilja to i prijavljujemo. Jako je bitno da svi građani prijave nasilje, da ne bi došlo da najgorih posledica – ubistva žena”, zaključila je Ivana Milovanović.
