Glas Juga 
Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja. Ovaj dan, kao i mnogi drugi nosi sa sobom razne običaje.
Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Danas se u nekim kućama farbaju jaja
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.
Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrtve Hristove, čije se toliko stradanje samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.
Danas ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu – ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.
U nekim delovima Srbije veruje se da danas veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično, veruje se da će devojke koje na današnji dan uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
Jedine koje danas vredno rade su domaćice! One već uveliko farbaju jaja, a bilo da verujete u narodne priče ili ne, i vi bi danas trebalo da obojite bar jedno jaje. Neće vam biti potrebno mnogo vremena, sigurno će vam biti zabavno, a i narod kaže – valja se!
