Violeta Milićević 
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 15. februara, obeležavaju Sretenje Gospodnje – jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika, koji se slavi tačno 40 dana nakon Božića. Ovaj dan u Srbiji ima i državni značaj, jer se praznuje kao Dan državnosti.
Praznik susreta
Sretenje Gospodnje posvećeno je događaju kada je Presveta Bogorodica prvi put unela malog Isusa Hrista u jerusalimski hram da ga posveti Bogu, u skladu sa Mojsijevim zakonom. Tada se, prema predanju, dogodio susret Spasitelja sa starcem Simeonom Bogoprimcem, koji je Hrista uzeo u naručje i prepoznao u njemu obećanog Mesiju.
Reč „sretenje“ znači – susret. U duhovnom smislu, to je susret Starog i Novog zaveta, ali i prvi susret Boga u telu sa ljudskim rodom. Za hrišćanstvo, ovaj događaj ima suštinski značaj jer ukazuje na početak Hristovog otkrivenja svetu i spasenja čovečanstva.
Predanje kaže da je Simeon, dok je prevodio knjigu proroka Isaije, posumnjao u reči da će devojka roditi sina, pa je hteo da izmeni tekst. Anđeo mu je, međutim, zaustavio ruku i obećao da neće umreti dok ne vidi ispunjenje tog proroštva. Ispunjenje se dogodilo upravo na Sretenje.
Narodna verovanja i običaji
U narodu se veruje da se na Sretenje „susreću“ zima i leto. Jedno od najpoznatijih verovanja odnosi se na medveda – ako na ovaj dan izađe iz brloga i ugleda svoju senku pa se vrati nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako senku ne vidi, smatra se da je proleće blizu.
Postoje i druga verovanja: devojke su nekada pazile koga će prvo sresti ujutru, jer se verovalo da će budući mladoženja ličiti na tu osobu. Takođe, običaj nalaže da se na Sretenje pale sveće – kao simbol svetlosti, zaštite i blagoslova doma. Sveće se nose u crkvu na osvećenje i čuvaju u kući, a pale se u trenucima nevolje, bolesti ili nevremena.
Sretenje kao Dan državnosti
Pored verskog značaja, 15. februar ima posebno mesto u istoriji Srbije. Na taj dan 1804. godine u Orašcu podignut je Prvi srpski ustanak, koji je označio početak borbe za oslobođenje od Osmanskog carstva.
Takođe, na Sretenje 1835. godine donet je Sretenjski ustav – prvi moderni ustav Srbije, koji je predstavljao simbol težnje ka slobodi, pravdi i uređenoj državi. Upravo zbog ova dva istorijska događaja, Sretenje se od 2002. godine obeležava kao Dan državnosti Republike Srbije.
Praznik vere, istorije i nade
Sretenje Gospodnje ostaje dan duboke simbolike – dan susreta, obnove i nade. Za vernike, to je podsećanje na važnost vere i duhovnog uzdizanja, dok za državu predstavlja sećanje na početke borbe za slobodu i ustavnost.
Bilo da se posmatra kroz prizmu vere, tradicije ili istorije, 15. februar u Srbiji objedinjuje duhovni i državni identitet naroda, podsećajući na susret koji menja tok istorije – i onaj u hramu, i onaj u Orašcu.
