Glas Juga 
Pravoslavni vernici širom Srbije danas obeležavaju Veliki petak, dan koji se smatra najtužnijim u hrišćanskom kalendaru, jer je prema verovanju na taj dan Isus Hrist razapet na krstu i stradao za spasenje čovečanstva.
Veliki petak deo je Stradalne sedmice, poslednje nedelje pred Vaskrs, i za vernike predstavlja vreme duboke tišine, molitve i uzdržanja. U crkvama se ne služi sveta liturgija, već se obavljaju Carski časovi, uz čitanje jevanđelja o Hristovom stradanju.
U popodnevnim časovima iznosi se plaštanica, sveto platno koje simbolizuje Hristovo telo položeno u grob. Vernici joj prilaze sa poštovanjem, celivaju je i mole se, izražavajući tugu, ali i veru.
Veliki petak je dan strogog posta. Mnogi vernici tog dana poste na vodi, dok neki ne uzimaju hranu i piće sve do večernjih sati. U domovima se ne kuva, ne mesi hleb i ne obavljaju se teški poslovi, već se dan provodi u miru i sabranosti.
Prema narodnim verovanjima, na Veliki petak se ne rade ni kućni ni poljski poslovi, a posebno se ističe da žene ne bi trebalo da koriste iglu, jer se veruje da to može doneti loše posledice. Takođe, u pojedinim krajevima postoji običaj da se tog dana ne oglašavaju crkvena zvona, kao znak žalosti.
Ipak, pored religijskih pravila, u narodu su sačuvana i brojna verovanja. Jedno od njih kaže da je Veliki petak povoljan za kalemljenje voća, jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.
Posebno su zanimljivi običaji koji se vezuju za devojke. U nekim krajevima veruje se da će devojke koje uoči Velike subote stave pod jastuk cveće uzeto iz crkvene porte sanjati svog budućeg muža. Postoji i verovanje da pranje kose na ovaj dan donosi zdravlje tokom cele godine.
U pojedinim mestima devojke odlaze do izvora ili reke, verujući da voda na Veliki petak ima posebnu moć i donosi lepotu i zdravlje. Takođe, veruje se da devojka koja ume da pripremi dobar kolač za Vaskrs može privući ljubav i sreću.
Iako se ovi običaji ne praktikuju svuda, oni predstavljaju deo bogate tradicije i nasleđa koje se prenosi generacijama.
Veliki petak, iako obeležen tugom, za vernike ima i duboko duhovno značenje – to je dan pokajanja, preispitivanja i pripreme za Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
