Glas Juga 
Danas se praznuje Mali Božić, prvi dan nove 2024. godine po julijanskom kalendaru. Istog dana je i slava Svetog Vasilija Velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska nova godina koja se kod pravoslavaca proslavlja u noći između 13. i 14. januara.
Mali Božić je zapravo dan Obrezanja Isusa Hrista, osmog dana po rođenju i jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Po običajnom kalendaru, naziva se i Mali Božić, jer se u mnogim krajevima ponavljaju božićni rituali.
Paljenje vatre na raskršćima
Srpska nova godina ili Mali Božić imali su različit značaj u pojedinim porodicama ili sredinama.
U seoskim sredinama su se ponavljali određeni božićni običaji, mada, u poređenju sa literaturom vezanom za starije periode, u znatno redukovanom obimu.
U nekim krajevima u domove i danas dolazi položajnik.
Prema starim verovanjima, ovaj dan je prilika da se mnoge stvari promene, pa postoji puno običaja koji se i danas poštuju. Ne valja se danas ni sa kim svađati.
Čuvao se ugarak iz badnjaka, od Božića do Malog Božića, da bi se obezbedila plodnost i berićetnost u zajednici.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Zašto je dobro uzeti kašiku meda
Na današnji dan veruje se da treba uzeti kašiku meda, što se dovodi u vezu sa životom i delom Svetog Vasilija.
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju, retoriku i astronomiju.
Krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život sa 50 godina.
Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.
U crkvenoj službi naziva se „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato, na današnji dan valja uzeti kašiku meda.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.
Mešenje kolača vasilice
Najupečatljiviji deo proslave je mešenje kolača vasilice. U većini porodica se pravi slično kao česnica, sa tankim korama, samo bez oraha, sa medom i mašću.
U nekim porodicama je pripremano više kolača kao vasilica: sa više vrsta voća i povrća. Mešena je od mekog beskvasnog testa, koje se potom presavija: sa suvim grožđem, bundevom, orasima.
Odozgo je pre pečenja utiskivan pečat sa krstom. Vasilica se pravila ujutro, a služila se uz ručak.
Sečena je, nije lomljena kao česnica. Uzimali su je po želji, ko je kojim hteo da se posluži, bez nekih posebnih pravila.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavlja novčić, baš kao u božićnu česnicu, a ko ga pronađe, imaće sreće narednih 12 meseci.
Danas se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
