Violeta Milićević 
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen otkriću i prenosu moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, u narodu poznatijeg kao Sveti Stefan letnji. Iako se zimski Sveti Stefan slavi 9. januara, današnji praznik ima posebno mesto u narodnom kalendaru, jer se vezuje i za običaje koji potiču iz davnina, a koji su povezani sa prirodom, poljoprivredom i moreplovstvom.
Prvi mučenik za Hristovu veru
Sveti Stefan bio je jedan od prvih đakona u hrišćanskoj crkvi, učenik apostola i čovek izuzetne vere. Nadahnut silom Duha Svetoga, činio je čuda, pomagao ljudima i hrabro propovedao da je Isus Hristos Mesija čije su dolaske proroci vekovima najavljivali. Njegove reči i dela nailazile su na odobravanje među vernicima, ali i na snažan otpor kod onih koji su odbijali da prihvate Hristovo učenje.
Kako mu nisu mogli protivrečiti u raspravama, njegovi protivnici pribegli su kleveti, optužujući ga da huli na Boga i Mojsija – slično kao što se desilo i Isusu Hristu. Na suđenju je Stefan hrabro izlagao istoriju Izrailja, podsećajući na zakon i proroke, i otvoreno optužio svoje sunarodnike da su odbacili i ubili Mesiju. Njegove reči razgneville su verske i narodne poglavare, pa je izveden iz grada i kamenovan. Umirući, izgovorio je rečenicu koja je ostala zapisana u Jevanđelju: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. Imao je nešto više od 30 godina.
Tajna sahrane i čudesno otkriće moštiju
Prema predanju, njegovo telo uzeo je Gamalil, učitelj apostola Pavla i potajni sledbenik Hristov, i sahranio ga na svom imanju u mestu Kafargamala. Mesto sahrane ostalo je tajna gotovo četiri veka. Tek 415. godine, za vreme Jerusalimskog patrijarha Jovana, Gamalil se, kako se veruje, tri puta u snu javio svešteniku Lukijanu i ispričao mu gde su mošti. One su svečano prenete na Sion, a kasnije u Carigrad, gde su postale predmet velikog poštovanja.
Vetroviti Stefan – svetac kojeg se poštuje iz straha
U narodnom verovanju Sveti Stefan letnji naziva se i Stevan Vetroviti. Seljaci su verovali da on „drži“ vetrove, pa su ga posebno poštovali kako im oluja ne bi uništila seno, slamu i useve, niti donela bolesti ljudima i stoci. Na današnji dan izbegavali su teške radove na otvorenom, naročito ako je vreme vetrovito.
Za primorske krajeve ovaj praznik ima dodatno značenje – smatra se „mornarskom slavom“. Mornari veruju da im Sveti Stefan daje povoljan vetar za jedra i štiti ih na moru.
Značaj praznika danas
Iako savremeni vernici ovaj dan uglavnom obeležavaju molitvom i odlaskom u crkvu, stara narodna verovanja i običaji i dalje su prisutni u mnogim krajevima. Sveti Stefan letnji spaja biblijsku priču o prvom hrišćanskom mučeniku sa narodnim shvatanjima o povezanosti čoveka i prirode, podsećajući da su vera i poštovanje prirodnih sila vekovima išli ruku pod ruku.
