Početna » Darovi koje nismo znali da čuvamo! Česme poklonjene s ljubavlju Nišu prepuštene zaboravu [VIDEO]

Darovi koje nismo znali da čuvamo! Česme poklonjene s ljubavlju Nišu prepuštene zaboravu [VIDEO]

1

Javne česme su vekovni simbol svakog pa i grada Niša. Služile su domaćem stanovništvu, ali i putniku namerniku da zastane, napije se sveže, hladne vode i nastavi svoj put. U prošlosti, javne česme su bile mesto sastajanja, upoznavanja, pa i zaljubljivanja. Kasnije su bile podizane kao mala umetnička dela koja su krasila urbani prostor, bile posvećivane raznim značajnim ličnostima ili događajima i kao takve vremenom su postale istorijski značajne.

U novijoj istoriji postale su svojevrstan legat neimara, koji su ih, ponekad gradili samoinicijativno. Malo je poznato da u Nišu još postoje česme koje datiraju iz nekih vremena ne tako davnih, iako njihov izgled to demantuje. Postavljene na četiri lokacije u pešačkoj zoni, pored Nišavskog keja, one su poklon graditelja iz Makedonije koji su bili angažovani na njegovoj izgradnji 80-ih godina prošlog veka.

Hadži Ivan Redi, arhitekta

Poznati arhitekta Hadži Ivan Redi napomenuo je da su ove česme više od običnih spomenika – one su deo niškog identiteta.

“Česme su darovane gradu s ljubavlju, ali nažalost, nisu integrisane u svakodnevni život grada. One su u veoma frekventnim zonama, gde bi mogle da budu redovno korišćene. U sadašnjem stanju to je apsolutno nemoguće. Zapuštene su do te mere da je potrebna ozbiljna obnova da bi ponovo imale funkcionalnu vrednost”, rekao je Redi.

Česma kod Tvrđavskog mosta; Foto: Glas juga

Jedna od ovih česama nalazi se kod Univerziteta, druga kod Tvrđavskog mosta, treća kod Omladinskog doma (danas poznatog kao Oficirski dom), dok je četvrta smeštena ispred Gradske kuće, bliže keju. S obzirom na njihovu atraktivnu lokaciju, Redi veruje da bi, kada bi bile obnovljene i prilagođene, česme mogle postati značajne tačke okupljanja i osveženja, posebno tokom letnjih dana.

“Osnovni principi dizajna su bili zadovoljeni kada su česme izgrađene – svaka od njih ima specifičnu formu, prilagođenu veličini kamena od kojeg su izrađene. Međutim, bez pravilnog održavanja, njihova funkcionalnost se gubi, i ne ispunjavaju svoju osnovnu namenu.”

Česma sa druge strane mosta, kod Univerziteta

Redi je rekao da bi, ukoliko se poprave, ove česme mogle da se koriste na dva načina. Prvo rešenje, tradicionalno, podrazumeva upotrebu „lulica“ kroz koje voda teče, a korisnici moraju podmetnuti ruku ili se sagnuti. Druga opcija, koja bi bila prikladnija sa higijenskog aspekta, jeste koncept malih vodopada, gde bi voda tekla u obliku mlaza u koji korisnici samo prislone usta bez kontakta, što bi bilo slično kao na trgu Patrijarha Pavla. Ova druga forma sa vodoskokom bi od ovih česama napravila i male fontanice koje bi dodatno obogatile prostor.

„Urbanistički prostor je u stvari satkan od malih detalja, od kojih se, kada se slože, stvara prelepi mozaik koji gradu daje poseban identitet“, istakao je Redi, ukazujući na značaj održavanja ovakvih arhitektonskih elemenata u skladu s urbanim razvojem Niša.

Česma ispred Gradske kuće

Redi je zaključio da je integracija ovih česama u gradski život pitanje koje prevazilazi samo tehničku obnovu.

„Grad se prepoznaje po svojim specifičnostima, po malim i prepoznatljivim mestima. To nisu samo česme, to su tačke u kojima se susreću istorija, estetika i praktičnost. Naša je odgovornost da ih sačuvamo i omogućimo da budu deo svakodnevnog života.”

Moramo da imamo odgovoran odnos prema javnim prostorima, koji bi, ukoliko se zanemare, izgubio ne samo svoju praktičnu funkciju, već i svoj istorijski i kulturni značaj.

„Česme imaju umetničku vrednost, ali nisu integrisane u život grada. One su poklon sa značenjem, a kao takve zaslužuju da budu sačuvane i održavane“, izjavio je Redi.

 

Ističe da je najveći problem u zanemarivanju infrastrukture i održavanja, što vodi do toga da česme, umesto da služe kao ukrasi i osveženje u javnom prostoru, ostaju nefunkcionalne.

Četvrta česma, kod Oficiraskog doma

Objašnjava da su česme izrađene od rustičnog materijala otporanog na vodu, i da bi pravilnim održavanjem mogle besprekorno da funkcionišu i estetski i praktično.

Primiti poklon sa zahvalnošću znači i čuvati ga – nažalost, u Nišu često ne brinemo dovoljno o tim darovima. Sličnu sudbinu deli još nekoliko javnih spomenika i fontana u gradu“, naglasio je Redi.

Prema njegovim rečima, u 80-im godinama bilo je nekoliko različitih pokušaja postavljanja česama u gradskim zonama, ali bez integracije u svakodnevni život Nišlija.

„Smeštene su na frekventnim lokacijama i verujem da bi bile ozbiljno korišćene, ali ovakve kakve su sada, apsolutno je nemoguće upotrebiti ih. Situacija je toliko loša da su potrebne ozbiljne intervencije da bi se popravilo postojeće stanje.“

Redi podseća da je Nišavski kej građen u nekoliko navrata, najpre u vreme posle Turaka, da bi nakon toga usledila brutalna intervencija sa vertikalnim kamenim zidovima, da bi se osamdesetih godina pristupilo varijanti koju danas imamo .

„Ovakav je kej je po mom mišljenju jedno uspešno rešenje, drugo je pitanje da li bi trebalo napraviti da se nivo vode održava, kako bi je uvek imali kao ogledalo i da nam se ne desi kao sada da imamo površinu koja nije prijatna da se gleda“, zaključio je on.

Česme bi svakako upotpunile ovaj prostor, ali ostaje otvoreno pitanje da li će se uložiti u obnovu ovih zanemarenih spomenika, kako bi one ponovo postale deo svakodnevnog života građana, kao i simbol gostoljubivosti grada.

1 komentar

Mika 4. novembar 2024. - 23:20

Baba Redi- i dalje mislis da si u Austriji…??
Sta drugo ocekivati u Nisu?????

Odgovor

Ostavite komentar

Glas juga je regionalni informativni portal koji se bavi svim aktuelnim vestima, ljudima i događajima, ali pre svega poštujući novinarski kodeks i principe koji neguju tačno, nepristrasno i objektivno novinarstvo.

Izbor urednika

Najnovije

Internet portal Glas Juga je javno internet glasilo registrovano u registru pod brojem IN001337.
Naš “glas” je i vaš glas.

Naš „glas“ je i vaš glas