Violeta Milićević U selu Vrmdža, u podnožju Rtnja, više od jednog veka opstaje porodična vodenica Miodraga Nikolića, poznatijeg kao deda Mija. Podigao ju je njegov deda još 1912. godine, a Mija ju je obnovio i vratio u život 2009. godine.
„Bila je propala, kao i mnoge druge vodenice. Obnovio sam je, rekonstruisao, ugradio drugo kamenje i sada ponovo funkcioniše“, kaže deda Mija.
Vodenica radi bez električne energije, na isti način kao nekada. Snaga vode pokreće vitlo i gornji kamen, dok donji ostaje nepomičan. Zrno se melje polako, zbog čega, kako objašnjava Mija, brašno zadržava svoja prirodna svojstva.
„Nije velika brzina da bi se izgubila svojstva kukuruza ili pšenice. Ovde nema struje, sve pokreće voda i sve je potpuno prirodno“, ističe on.
„Ovde sam odrastao i gledao kako je deda radio“
Iako je zakoračio u devetu deceniju života, deda Mija i dalje svakodnevno radi. Kaže da posao nije lak, ali da je na njega navikao još od detinjstva.
„Tu sam odrastao, čuvao svinje i ovce pored potoka i gledao kako je moj deda radio. Video sam kako je poštovao mušterije i mleo za ujam. Nisam imao nikoga ko je odavde otišao nezadovoljan“, priča Mija.
U poslu mu pomaže porodica. Osim kukuruznog i pšeničnog brašna, posetiocima nude med, rakiju i različite domaće džemove.
„Sve radimo porodično. Jedna lasta ne čini proleće i ne može čovek sve sam. Ima ko da nasledi vodenicu, ako mlađe to bude interesovalo“, kaže deda Mija.
Turiste oduševljava povratak u prošlost
Deda Mijina vodenica danas nije samo mesto na kome se melje žito. Ona privlači posetioce koji žele da vide kako su nekada radile vodenice i da uživaju u šumu vode i zvuku vodeničkog točka.
Nekada je u Vrmdži bilo više od 30 vodenica i valjavica, ali je Mijina ostala jedina koja i dalje radi. Do nje, međutim, nije lako doći.
„Put je loš i trebalo bi da ga opština popravi i asfaltira. Nemamo ni struju, pa za ostale potrebe koristimo agregate. Kada bi uslovi bili bolji, sigurno bi dolazilo još više ljudi“, navodi Mija.
Na pitanje u čemu je tajna njegove vitalnosti i istrajnosti, odgovara jednostavno:
„Potrebna je jaka volja. Kada čovek hoće, sve može. Radim od svoje 15. ili 16. godine. Zdrava hrana, čist vazduh i mera u svemu – to je važno da bi čovek opstao i ostao vitalan.“
