Violeta Milićević 
Viši sud u Nišu izrekao je devetogodišnju kaznu zatvora Milanu Stevanoviću, bivšem vršiocu dužnosti direktora Gerontološkog centra u Nišu, zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi. Presuda je doneta zbog njegovog nepostupanja po propisima za sprečavanje zaraznih bolesti na početku epidemije kovida 19 2020. godine, usled čega se virusom zarazilo 195 korisnika doma i 29 zaposlenih, dok je 49 korisnika izgubilo život.
Sud je u kaznu uračunao vreme koje je Stevanović proveo u pritvoru, a izrečena mu je i zabrana obavljanja rukovodećih funkcija u ustanovama socijalne zaštite u trajanju od deset godina.
Stevanović je proglašen krivim jer tokom epidemije, kao odgovorno lice, nije preduzeo propisane mere zaštite korisnika doma. Prema presudi, on nije zabranio posete ustanovi niti doneo odluku kojom bi sprečio ulazak spoljašnjih lica, iako je to bio jedan od prvih propisanih koraka u zaštiti štićenika. Nakon poseta, korisnici koji su imali kontakt sa zaraženima ostajali su u zajedničkim sobama, što je ubrzalo širenje infekcije.
Sud je utvrdio da Stevanović u periodu od 15. marta do 12. aprila 2020. godine nije obavestio nadležne zdravstvene ustanove, Ministarstvo za rad i boračka pitanja niti Ministarstvo zdravlja o simptomima kod korisnika koji su upućivali na kovid-19. Ukupno 97 štićenika tada je pokazivalo znake bolesti, ali izolacija, posebne sobe za obolele, testiranje i konsultacije sa infektolozima i epidemiolozima nisu obezbeđeni.
„Korisnici sa simptomima ostajali su u kontaktu sa zdravima, što je dovelo do masovnog oboljevanja“, navela je sudija u obrazloženju presude.
Pored toga, nije poštovana obaveza raspodele obroka u manjim grupama uz držanje fizičke distance, što je dodatno doprinelo širenju infekcije. Ukupno se kovidom zarazilo 195 korisnika, a 49 je preminulo kao posledica infekcije.
„Okrivljeni je bio svestan da svojim pasivnim držanjem i nepostupanjem može ugroziti život korisnika, ali nije preduzeo propisane mere. Time je izvršio teško delo protiv zdravlja ljudi“, istakla je sudija.
Odbrana je tvrdila da je Stevanović pokušavao da obezbedi pomoć i reaguje, ali da nije dobijao odgovore od nadležnih institucija. Sud je uzeo to u obzir, ali je napomenuo da je, ukoliko nije moguće obezbediti adekvatnu zaštitu, obaveza bila obavestiti Ministarstvo zdravlja.
Sudija je ocenila da se radi o postupanju iz nehata, a delimično i sa eventualnim umišljajem, budući da su mere bile jasno propisane i obavezujuće.
U završnoj reči, viši javni tužilac Lidija Simović zatražila je da Stevanovića osudi na najmanje 10 godina zatvora i najmanje pet godina zabrane obavljanja delatnosti. Stevanovićeva odbrana tražila je oslobađajuću presudu, ističući, između ostalog, da nalaz komisije veštaka ne zadovoljava elementarne uslove za dokaz i da su četiri tačke optužnice već odbačene rešenjem Višeg suda tokom 2022. godine, te se ne mogu stavljati na teret Stevanoviću.
