Violeta Milićević 
59. izdanje „Filmskih susreta“ zvanično je počelo uručenjem nagrada za životno delo „Pavle Vuisić“. Nagrade su dodeljene Svetozaru Cvetkoviću i posthumno Žarku Lauševiću. Inače, 28. avgusta, na Letnjoj pozornici će biti prikazan film „Ruski konzul“, poslednji Lauševićev film, a platno sa njim na tom filmu je delio upravo i Svetozar Cvetković.
„Bio bih mnogo sretniji da ovu nagradu večeras primim sa njim. Život i sudbina su okrenuli tako ćurak. Njegov život, koji je bio strašno turbulentan i izazovan, i kroz koji je on uspeo da odbrani svoj integritet kroz ono što on najbolje zna, preko veština i talenata koje najbolje poznaje, bilo da je u pitanju glumački zanata, nešto što se zove njegov talenat za spisateljski rad, njegovi romani koje je napisao, bilo da je njegovo slikarstvo, o kome dosta ljudi ne zna, a koje je na isto tako vrhunskom nivou. To je čovek, koji je na mene kao prijatelja, ostavio bitan trag“, rekao je Svetozar Cvetković.
On je istakao da mu ova nagradu puno znači, pre svega zato što je upravo na „Filmskim susretima“ osvojio prvu debitantsku nagradu, a i zbog toga što nosi ime velikana Pavla Vuisića.
„Ona ima neki nostalgični karakter, s obzirom na da to je prva osoba koju sam upoznao sa ove strane kamere bio Pavle Vuisić. Bio je jedna neverovatna prilika od čoveka, bio je neverovatni glumac za koga niste mogli da kažete da mu je bila potrebna bilo kakva škola, već koji je svojom pojavom, habitusom, dušom, srcem i pogledom uspevao da kupi svog partnera da bude što bolji, a uspevao je i da kupi konstanto za svog života i postojanja na filmskom platnu i publiku, i ovde u Nišu, a i bilo gde, gde su se filmovi prikazivali“, opisuje Vuisićevu veličinu Svetozar Cvetković.
Kaže da je ovaj festival preživeo mnogo toga, i na pravo način slavi srpski film i srpske glumce.
„Kroz vreme kroz koje smo prolazili, ovo je jedini festival koji ima svoju konstantu. Konstanta je u tome da u nekadašnjoj državu u kojoj smo živeli, svi najbolji filmovi iz te cele zemlje su dolazili ovde jednom godišnje. Te nagrade su bile prestižne i festival je svemu uprkos – uprkos tome što je došlo do raspada zemlje, do tektonskih poremećaja u našim životima. Uprkos tome on je uspeo da preživi sve to, da se održi, da nekako u ovom trenutku bude jedini pravi festival srpskog filma, sa tako jakom tradicijom, sa tako jakim glumačkim imenima, kroz platno, kroz neverovatnu grupu ljudi, koja se iz godine u godinu skuplja. Ako je nešto trajno u našoj zemlji, u našem poslu to je Festival „Filmski susreti“, kaže dobitnik nagrade za životno delo „Pavle Vuisić“.
Za kraj je poručio da je ambijent na Letnjoj pozornici nešto posebno. On kaže da će za razliku od prethodnih godina, ovde godine vreme biti idealno za uživanje u najboljim srpskim filmovima u godini za nama.
