Violeta Milićević Edna Mićić iz Ugande, zajedno sa suprugom Momčilom Mićićem, preselila se u Niš prošle jeseni, a priča o njihovoj ljubavi podseća na filmski scenario. Upoznali su se pre sedam godina u Kampali, glavnom gradu Ugande, a nakon tri godine veze venčali su se i dobili ćerku Elsu Dunju.
Od kada su u braku, dva puta su dolazili u Srbiju na odmor, ali su prošle jeseni odlučili da se trajno nastane u Nišu. Edna i njihova ćerka Elsa sada uče srpski jezik, privikavaju se na novu klimu i srpske specijalitete.
„Ja govorim malo srpski“, kaže Edna uz osmeh, dok objašnjava da se navikava na novu sredinu.
„Obožavam ćevape, ajvar i zimnicu“
Edna otkriva da joj se najviše dopadaju srpski ukusi, ali da je jedna stvar i dalje neobična.
„Obožavam ćevape, ajvar i zimnicu, a ono što mi je čudno je što se hleb jede u Srbiji baš uz svako jelo. Za sada još ne znam da spremam srpsku hranu pa to rade roditelji mog supruga“, iskrena je Edna.
Ipak, ona je u Srbiju donela i ukuse svoje domovine. Kaže da u Ugandi sprema tradicionalna jela kao što su matoka – jelo od banana, i kasava – jelo sa krompirom.
„Banane se u Ugandi baš puno jedu i ima mnogo različitih vrsta. U Ugandi ljudi jedu baš dosta voća i povrća“, objašnjava nam Momčilo.
Prvi put u Srbiji: „Bilo je prelepo“
Edna se seća prvog dolaska u Niš, u junu 2024. godine.
„Prvi put smo došli u junu 2024. godine. Bilo je leto. To je bio moj prvi dolazak u Niš, ali i u Srbiju uopšte – i bilo je prelepo“, priseća se ona.
Tada su upoznali svoje poslovne partnere, Filipa i Milicu Rodojković, koji su im postali više od saradnika.
„Oni nisu samo naši poslovni partneri, već i naši prijatelji i ljudi koje smatramo porodicom“, kaže Edna.
Kafa ih je spojila
Edna je deset godina radila kao računovođa u kompaniji za gorivo u Ugandi. Ali ljubav prema kafi bila je jača od svega – i upravo je ona bila razlog zbog kojeg su odlučili da se preseli u Srbiju. U Nišu su pokrenuli proizvodnju Yaka kafe, za koju kažu da je sto posto organska.
„Pitali smo se kako da ljubav prema kafi prenesemo iz Ugande u Srbiju“, objašnjava Edna. „Na kraju smo odlučili da se preselimo – moj suprug, naša ćerka i ja.“
U Srbiju su se vratili u proleće 2025. godine, a konačno su se nastanili u oktobru iste godine.
„Srbija je divna. Zaista je lepo mesto za život“, kaže Edna.
Klima kao šok: „Napolju jedan stepen!“
Iako je Edna odmah zavolela Srbiju, klima je bila nešto na šta nije bila spremna.
„Dolazak ovde mi je bio šok – naročito kada sam videla da je napolju jedan stepen“, kaže ona. „Ali kad se dobro obučete, sve je u redu.“
U Ugandi je klima tropska, temperature su uvek visoke, a zimski uslovi su nepoznanica.
„U Ugandi nosite istu garderobu tokom cele godine, a ovde vam treba odeća za sva godišnja doba“, objašnjava Edna.
„U Nišu nisam videla nikoga da se smeje“
Edna je u Srbiji najviše iznenadilo to što ljudi nisu toliko nasmejani kao u Ugandi.
„Volim Srbiju, ali najviše je volim zbog mog muža. On me mnogo voli, a i njegovi roditelji su me prihvatili kao svoju ćerku“, kaže Edna, a onda kroz osmeh dodaje: „Jednom sam šetala Nišom i nisam videla nikoga da se smeje. Pomislila sam – možda im treba više sunca… i više vitamina D.“
Momčilo Mičić, Ednin suprug, kaže da je njihova veza počela 2019. godine, tokom pandemije korona virusom, i da je od prvog dana bilo jasno da je ljubav jaka.
„Upoznali smo se na poslu, tu smo se zbližili i ostvarili vezu, a onda i brak. Porodica je lepo prihvatila, svi su je prihvatili“, rekao je Momčilo.
On ističe da je hrana u Ugandi vrlo zdrava i organska, i da Edna voli da koristi banane u kuhinji.
„Njihova hrana je organska i veoma zdrava. Dosta upotrebljavaju banane, za koje ljudi i ne znaju. Imaju ih više vrsta, neke su za kuvanje, neke za prženje“, rekao je Momčilo.
Kumovi oduševljeni: „Donela je novu energiju“
I kumovi su oduševljeni Ednom, koja je u Niš donela novu energiju.
„Donela je neku novu i lepu energiju i izvuče iz vas ono najbolje. Ona uđe sa osmehom, sa lepim pozdravom… Stvarno nam u životu treba više takvih ljudi,meni je trebala jedna Edna“, zaključila je kuma Milica Milosavljević.
Edna i Momčilo dokazali su da ljubav ne poznaje granice. Iz Ugande su doneli osmeh i novu energiju, a u Nišu su našli dom i porodicu. Njihova priča pokazuje da kada je ljubav velika, ona može da prebrodi sve razlike i da svaka zemlja može da postane dom.
Ovaj članak deo je projekta „Gradske priče“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Niša na drugom Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
