Glas Juga 
Centri za socijalni rad suočavaju se sa brojnim izazovima u savremenom društvu, koji su refleksija brze dinamike društvenih i ekonomskih promena. U srcu ovih problema nalazi se nedostatak resursa i stručnog kadra, zastarele metode rada i prekomerna birokratizacija. Ovi faktori često onemogućavaju centre da adekvatno odgovore na savremene potrebe i izazove.
Prema Izveštaju o radu Centara za socijalni rad RS za 2022. godinu, broj radnika zaposlenih na neodređeno vreme smanjen je sa 3.168 u 2013. godini na 2.592 krajem 2022. godine. U isto vreme, broj korisnika centara porastao je sa 654.558 u 2013. na 707.188 u 2022. godini. Ova nepovoljna statistika ukazuje na rastuće potrebe koje centri teško mogu da zadovolje zbog smanjenja broja zaposlenih.
Društvene promene, poput urbanizacije, ekonomske krize i tehnološkog napretka, promenile su tradicionalne porodične modele. Porast jednoroditeljskih i nekonvencionalnih porodica stvara nove izazove za centre, koji često nemaju dovoljno fleksibilne programe za odgovaranje na ove promene. Savremeni problemi roditeljstva, uključujući digitalnu zavisnost i vršnjačko nasilje na internetu, često nisu adekvatno adresirani, što dodatno otežava rad socijalnih radnika.
Pored ovih problema, često se javlja gubitak poverenja građana u rad centara zbog loše medijske slike i sumnje u stručnost socijalnih radnika. Nedostatak pravovremene reakcije na krizne situacije i neadekvatna podrška korisnicima samo dodatno pogoršavaju ovu sliku.
U svetlu ovih izazova, Violeta Stamenković, diplomirani pravnik sa Niškog univerziteta i stručnjak za medijaciju, podelila je svoja zapažanja i predloge za unapređenje sistema socijalne zaštite. Sa više od osam godina iskustva u pravnoj edukaciji, posredovanju i medijaciji, Stamenković je aktivno radila na unapređenju sistema socijalne zaštite i rešavanju porodičnih sporova.
„Moja posvećenost i stručnost doveli su me do nominacije od strane Centra za socijalni rad ‘Sveti Sava’ u Nišu za prestižnu nagradu ’11. januar’, koju dodeljuje Grad Niš za izuzetan doprinos u ovoj oblasti“, objašnjava Stamenković.
Od 2018. godine, Stamenković je bila deo tima koji je sprovodio licencirane obuke medijacije za osoblje centara za socijalni rad širom Srbije, u saradnji sa prof. dr Tamarom Džamonja-Ignjatović.
„Najznačajnije obuke bile su iz oblasti medijacije u porodičnim sporovima i posredovanja između žrtve i prestupnika“, dodaje ona.
Ove obuke su bile ključne za unapređenje kvaliteta edukacije, poboljšanje komunikacionih veština i pružanje novih alata stručnjacima koji se suočavaju sa izazovima u radu sa porodicama.
Stamenković naglašava da je neophodna kontinuirana edukacija za socijalne radnike, po uzoru na savremenije sisteme u Evropi.
„Podrška šire zajednice je ključna kako bi centri mogli efikasno da odgovore na potrebe roditelja i dece“, zaključuje ona.
Takođe, ističe da medijacija treba da dobije veću podršku države i značajniju ulogu u budućnosti, jer se na ovaj način mogu savladati komunikacione veštine i unaprediti odnosi u zajednici.
„Postoje brojni faktori koji doprinose problemima u funkcionisanju centara za socijalni rad, uključujući nedostatak resursa, zastarele metode rada i prekomernu birokratizaciju“, objašnjava Stamenković.
„Zastarele metode i nedovoljna saradnja sa drugim institucijama dodatni su teret u funkcionisanju centara. Porodica danas ima drugačiju strukturu nego pre deset godina, sa velikim porastom jednoroditeljskih i nekonvencionalnih porodica, što predstavlja društveni izazov koji centri nisu dovoljno adresirali.“
Prema njenom mišljenju, razvoj postojećih ustanova nije uspeo da prati potrebe savremenog života, što je dovelo do nedostatka resursa, kadrova i efikasnosti u rešavanju složenih problema.
„Savremeni izazovi roditeljstva, kao što su digitalna zavisnost, vršnjačko nasilje na internetu, stres i mentalno zdravlje, nisu dovoljno adresirani od strane centara“, dodaje ona.
Stamenković zaključuje da su izazovi sa kojima se suočavaju centri za socijalni rad u Srbiji brojni i kompleksni, ali uz kontinuiranu edukaciju i bolju saradnju sa zajednicom, moguće je poboljšati njihovu ulogu u društvu i pružiti adekvatnu podršku savremenim porodicama.
