Violeta Milićević 
Kasarna Filip Kljajić postaje nova Palata pravde u Nišu. U toku je renoviranje 10.000 kvadrata prostora u koji će se, kada sve faze izgradnje budu završene, nalaziti svi pravosudni organi u Nišu. Radove je obišla ministarka pravde Maja Popović i gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
Maja Popović, ministarka pravde
“Ovde se radi o izgradnji 10.000 kvadrata, iz budžeta je uplaćeno 7 miliona evra, a ono što je nama bitno jeste da će 320 zaposlenih dobiti jednu potpuno novu zgradu, energetski efikasnu, sa uređenim prilazima za invalide, ima peko 200 parking mesta”, istakla je Popović.
Ministarka je istakla da je Grad dosta pomogao kada su pristupne saobraćajnice u pitanju, a urediće i park ispred zgrade.
“Ovo će biti novi centar Niša, novi centar Palilule. Uredili smo ulicu Vojvode Putnika, napravili dva kružna toka, sredili prostor oko ovog zdanja koje je inače i pod zaštitom države. Renovira se i škola, otvorićemo i vrtić, veliki kompleks Novog Niša je ovde, a ono što je najbitnije pravosudni organi će biti na jednom mestu, a grad će nastaviti da pomaže u sređivanju ovog mesta, kako bi smo dobili novi centar grada”, kazala je gradonačelnica Dragana Sotirovski.
Inžinjerijska kasarna predstavlja jedan od najznačajnijih i najmonumentalnijih vojnih objekata u Nišu. Nalazi se na teritoriji opštine Palilula . Sagrađena je na prelazu iz 19. u 20. vek. Zgrada kasarne je korišćena za smeštaj vojnika sve do početka dvadesetprvog veka. I u toku Prvog svetkog rata i u toku Drugog svetskog rata okupatori su objekat koristili za smeštaj svojih vojnika.
Krajem dvadesetog veka i početkom dvadesetprvog veka, sve do 2007. godine, objekat je korišćen kao kasarna za smeštaj i obuku vojnika tehničke službe JNA kasnije i Vojske Srbije. Kasarna je nosila ime „Filip Kljajić” po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Filipu Kljajiću Fići.
Građena je po projektu beogradskog arhitekte Danila Vladisavljevića (1871—1923), koji je od 1898. do 1921. godine bio arhitekta Ministarstva vojske Srbije. Inžinjerijska kasarna predstavlja najznačajnije ostvarenje ovog poznatog beogradskog arhitekte, koji je, pored ostalog, projektovao u Beogradu Vojnu bolnicu, zatim zgradu Izvozne banke na Terazijama i Prometnu banku u Knez Mihalovoj ulici.
