Emilija Marjanović 
U organizaciji Udruženja „Car Konstantin“ i Niškog kulturnog centra, održana je promocija drugog izdanja knjige Kolevka od visokih brda akademika Mileta Novakovića – romansirane autobiografije jednog od najznačajnijih privrednika i profesora u istoriji Niša i šire.
Promocija knjige, čije je drugo izdanje objavljeno još 2019. godine, dugo je bila odlagana, najviše zbog ličnih razloga i emotivnog tereta koji je pratio porodicu Novaković nakon njegove tragične smrti.
„Prošle su dve godine otkako sam izgubio oca, a ja još nisam uspeo to da obradim. Branio sam se radom – radim ceo dan samo da ne mislim. Kažu da vreme leči sve, ali meni je svakim danom sve teže. Moj otac nije bio klasična podrška, on je davao podršku kroz kritiku – terao me da radim, da učim, da se ne oslanjam na njega. Sad shvatam da je uvek postojala neka nevidljiva ruka koja je upravljala mojim životom“, kazao je njegov sin prof. dr Igor Novaković.
Govoreći o očevom liku i delu, Igor Novaković je istakao da se nikada nije zamišljao kao političar, niti profesor, već kao čovek privrede, ali da je, jednom kada je odlučio da uđe u borbu, to učinio iz potrebe da se bori za ideje koje je njegov otac zastupao. Akademik Mile Novaković bio je čovek izuzetne energije i karijere.
„On je bio skroman, nije se hvalio, a bio je proglašen za najboljeg menadžera Balkana i Evrope. Zajedno smo radili. Bio je vizionar – prepoznavao je vrednosti, dovodio u Niš najtalentovanije modne kreatore tog vremena, pravio brend koji se izvozio i tokom sankcija“, istakao je Novaković.
Izdavač knjige, Novica Ranđelović iz Udruženja „Car Konstantin“ je sa autorom proveo decenije prijateljstva i profesionalne saradnje.
„Ovo je knjiga koja prevazilazi autobiografiju. Ona opisuje vreme, prostor, duh epohe. Stil je narativan, ali bogat, dokumentovan, pun emocija. Ja sam ovu knjigu čitao tri puta i svaki put me je iznova oduševila. Prvo izdanje je objavljeno 2001. godine, dok su autorove rane još bile sveže. Drugo izdanje je dopunjeno, obogaćeno, zrelije. Ovo je literatura koju svako treba da pročita“, rekao je on.
Kao neko ko je odrastao u specifičnim uslovima i detinjstvu bez verskih sloboda, novinar Vanja Bulić se osvrnuo na značaj vraćanja tradiciji i duhovnosti.
„Mi smo odrasli kao deca vojnika i golotočana, utučeni u glavu da je vera sramota. Danas se to menja. Kao što se mi večeras vraćamo knjigama i pričama naših roditelja – onih koji nikad nisu izdali sebe.“
Dodao je i da je Patrijarh Pavle lično osveštao crkvu koju su restaurirali u selu njihovog porekla, ali da tada „nije bilo ni trideset ljudi da ga dočeka“.
„Ljudi su govorili: ‘Biće vremena, doći će Pajo opet’. A došao im je živ svetac…“, podsetio je.
Pisac i novinar Vanja Bulić imaoje poruku i za generacije koj dolaze.
„Naša je odgovornost da nateramo našu decu da pročitaju ovakve knjige. Da znaju da su postojali ljudi kao Mile – ljudi koji nisu izdali sebe, koji su ostavili trag. Da ih je bilo više, da su bili poštovani posle 5. oktobra, danas bi nam bilo drugačije. Ovo su knjige koje ne smeju da ostanu nepročitane.“
Kolevka od visokih brda je svedočanstvo jednog života, jedne epohe i jednog sistema vrednosti koji, uprkos svemu, i danas ima šta da kaže.
