Violeta Milićević 
Nedaleko od Niša, kod sela Miljkovac 14 kilometara severoistočno od grada, smešten je lokalitet sa razvalinama starog utvrđenja koje se naziva Železnik. Njega pod ovim nazivom pominje i čuveni austrijski istraživač, istoričar i etnolog Feliks Kanic koji ga naziva „Železna vrata“.
Prema rečima arheologa i autora monografije „Manastiri i crkve grada Niša“ dr Miše Rakocije srednjovekovni grad Železnik nastao je po svoj prilici kad i obližnji Kurvingrad, tokom druge polovine XIV veka, u vreme kneza Lazara, kao zaštita od nadolazeće turske opasnosti. Istu je i sudbinu doživeo, rekao je Rakocija.
“Nepoznati srpski vlastelin sagradio je utvrđenje od koga su danas vidljivi tragovi zapadnog bedemskog zida, kao i tri metra visoki ostaci nekadašnje višespratne kule. Zidanje je vršeno lomljenim i pritesanim kamenom povezivan krupnozrnastim krečnim malterom, dok još uvek vidljive drvene santračne grede prkosno štrče u prostor. Kasnije, u vreme narodnih ustanaka 1835. i 1841. godine ovde će se voditi borbe protiv turskog osvajača“, kazao je Rakocija Glasu juga.
Foto: Glas juga
Prema rečima istoričara Igora Rakića izvora o samoj kuli nema nema mnogo, a prvi pomen kule imamo tek u 19. veku.
„Kako je 1833. godine povučena granica između Kneževine Srbije i Osmanskog carstva, Niš je ostao u sastavu osmanske imperije. Po ugledu na pokret u Aleksinačkoj i Ražanjskoj nahiji, izbio je ustanak stanovništva nekoliko niških sela koji su predvodili Đurđan Jović iz Paligraca i pop Mita iz Niša. Ustanici su pokušali da napadnu nišku tvrđavu, ali im je podrška iz Srbije izostala. U to vreme Miloš je prednost davao pregovorima, a manje oružju, jer se dogovaralo oko dobijanju hatišerifa i zaokruživanju srpske autonomije. Ustanici su se utvrdili u kuli Železnik, ali su vrlo brzo pokleknuli pred jakom osmanskom vojskom“, kazao je Rakić.
Napominje, da kulu u dolini Toponičke reke pominje i Feliks Kanic, koji je prolazio ovim prostorima u drugoj polovini 19. veka.
„On navodi da je pored Toponičke reke bio put kojim se stizalo do Svrljiškog Timoka, a „kod Kravlja ga je zatvarao jedan kastel, kod Miljkovca je još u srednjem veku stajalo jedno utvrđenje čija se sačuvana kula zove Železnik (tj. Železna vrata).““, rekao je Rakić i dodao da su to jedini podaci koji postoje o ovom zanimljivom utvrđenju.
Foto: Glas juga
Rakocija je sa druge strane u svojoj monografiji istakao vezu kule „Železnik“ sa dva manastira, Svetog Nikole, koji i danas postoji i istoimeni manastir Železnik, za koji i danas imamo ostatke, što uslovno određuje vreme njegovog nastanka.
„Zahvaljujući sačuvanom zapisu, znamo da je manastir u svom nazivu objedinio ime obližnjeg utvrđenog grada Železnika, po kome je bio znan savremenicima. Manastir Železnik, odmah po osvajanju ovih krajeva od Turaka, “kada su živi zavideli mrtvima”, započinje rad na očuvanju srpske duhovnosti, književne tradicije i kulturnih institucija. Već 1509. godine u hramu Sv. Nikole manastira Železnika napisan je minej. Iz rukopisnog zapisa “grešnog Davida” saznajemo:
Foto: Glas juga
Ostaci kule Železnik, ili „Železna vrata“, koja su podigli Srbi, ostala su u prostoru „kao neki polomljeni zub“. Sa jedne strne klisura, sa druge vizantijsko utvrđenje Gradište, koje je u 6. veku podigao Justinijan, kao deo odbrambenog sistema i koje je unutar sigurnih bedema imalo svoju crkvu sa oltarnom pregradom od mermernih ploča, stepeništem, apsidu u unutrašnjosti za sedenje episkopa i zidove ukrašene freskama. Zanimljiv je i podatak koji je zabeležio Rakocija, da je to zapravo prolaz koji je nekada vodio u Svrljig, pa se pretpostavlja da su Srbi podigli Železnik, kako bi ga sačuvali.
Ovo sačuvano i tajanstveno istorijsko blago, koje svedoči o jednom vremenu, stoji turistički neiskorišćeno, a do njega dođu tek po neki putnici namernici.
View this post on Instagram
