Legenda koja živi kroz vekove: Zašto se kaže „udaren matejevačkom čarapom“?

3,6K

U srcu Juga Srbije, priče iz prošlosti često prelaze granice realnosti, a jedna od najzanimljivijih je ona koja se odnosi na Matejevačku čarapu. Ova legenda, koja se prenosi s kolena na koleno, govori o epskom obračunu između mladića, mlade devojke i turskog oficira, koji je rezultirao neobičnim izvorom narodne mudrosti i humora.

Priča počinje kada turski oficir, zaljubljen u mladu Srpkinju, naređuje da se čuva dok ne stasa za brak. Devojka se, međutim, zaljubljuje u lokalnog Srbina, i njih dvoje odlučuju da pobegnu i sklope brak u manastiru Sveti Jovan. Na putu do manastira, njihovu potragu predvodi razljutiti turski oficir koji je saznao za planove.

„Kada su shvatili da ne mogu da pobegnu od potere, mladić odlučuje da koristi snalažljivost kako bi spasio svoju izabranicu. Uzeo je dugu vunenu čarapu, napunio je peskom i, skrivajući se iza rastinja, udario oficira po glavi. Oficir, šokiran udarcem, pada kao pokošen, a mladenci su iskoristili priliku da se sklone u manastir“, svedoče striji građani Matejevca.

Kada su turski konjanici stigli, zatekli su svog nesvesnog komandanta i odmah obustavili potragu. Oficir je odveden u Nišku tvrđavu, gde je kasnije počeo da se ponaša šašavo i ludo. Legenda o ovom neobičnom događaju živela je dugo u narodu, a fraza „udaren mokrom (matejevačkom) čarapom“ postala je sinonim za ludost i šašavost u ovom delu Srbije. Priča o hrabrom mladiću i njegovoj upotrebi čarape za spas postala je deo lokalnog folklora, koji se i danas prepričava sa osmehom i čudom.

Druga verzija priče

Jedna devojčica je na društvenim mrežama ispričala sasvim drugu priču, koju joj je kako kaže ispričao deda. Priča je lepoj Girki i bogatom spahiji, objašnjava izraz “Udaren matejevačkom, odnosno Girkinom čarapom”.

Pre oslobođenja od Turaka, u Nišu je živeo bogati spahija. Imao je velike posede pored reke Nišave i Južne Morave. U isto vreme, u Gornjem Matejevcu je živela devojka po imenu Girka. Girka je bila mlada i vrlo lepa devojka. Bila je uvek lepo odevena, a uvek je nosila crvene čarape.

Girka je često išla u grad da prodaje voće i povrće. Kada bi prodala robu, prošetala bi se gradom da kupi crveni konac za crvene čarape. Njene crvene čarape nisu mogle proći nezapaženo; bile su tako lepo ispletene i izvežene da, kada bi prošetala gradom, svi bi se okretali za njom. Jedan od onih koji se zagledao u „čarape“ i naravno u njenu lepotu, bio je i bogati spahija. Toliko je bio zanesen lepotom Girke, da je počeo da joj poklanja imovinu, prodavao je imanja da bi joj kupio skup nakit, sve to u nadi da bi je osvojio.

Vreme je prolazilo, spahija je trošio novac, gubio imanja, imovinu i sve što je imao, dok jednog dana nije imao ni za hleb. Nekada bogati spahija je postao siromah. Ostao je i bez novca i bez lepe Girke. Ubrzo nakon ovog događaja došlo je do oslobođenja od Turaka, a u narodu je ostala priča. Narod je kasnije prepričavao ovu priču, a izraz „udaren Girkinom čarapom“ je ostao kao sinonim za čoveka koji radi neke nerazumne stvari, kao da je izgubio pamet zbog ljubavi ili nečeg drugog.

Ovaj izraz se upotrebljava i danas, šire kao Matejevačka čarapa, a u našem zavičaju kao Girkina čarapa. U Matejevcu i dalje postoji Girkina familija i potomci se ponose svojom prelepom prababom.

Fraza „udaren mokrom (matejevačkom) čarapom“ postala je sinonim za ludost i šašavost u ovom delu Srbije. Priča o hrabrom mladiću i njegovoj upotrebi čarape za spas postala je deo lokalnog folklora, koji se i danas prepričava sa osmehom i začudom.