Violeta Milićević 
Zona i Mane nisu bili samo plod mašte čuvenog pisca Stevana Sremca. On je svoj lik gradio na osnovu lika njegovog prijatelja Đoke Jankovića, koji je i bio prvi dvorski kujundžija. Priča je slična, on iz siromašne porodice, ona iz bogate. Praunuk Đoke Jankovića otkriva dugo čuvanu tajnu ljubavne priče za koju zna čitava Srbija.
“Đorđe Janković, odnosno Đoka Janković bio je prvi dvorski kujundžija na dvoru kralja Milana i savremenik Stevana Sremca i njegov dobar prijatelj. On je poslužio Sremcu kao prototip za lik Maneta u Zoni Zamfirovoj. Gotovo je sve bilo isto, ali je mnoge stvari izmenio. Dobar deo njegovog života je preneo Menetu”, istakao je njegov praunuk Đorđe Janković.
Ipak jedan od najčuvenijih Nišlija iz Starog Niša sa početka 20 veka nije bio zadovoljan kada je sebe ugledao na pozorišnoj sceni.
“Kada je bila premijera u pozorištu došle su sve viđenije Nišlije, došao je i Sremac. Deda je bio nezadovoljan i neraspoložen. Dosta se prepoznao, a najviše ga je uvredilo kada je Zanfir rekao čuvenu rečenicu “kuče u čakšire””, prenosi njegov praunuk
Objašnjava da je u Sremčevom delu Zanfir prikazan kao trgovac, ali njegov tast je zapravo bio čuveni niški sudija Damušević.
“Tu su neki sitni detalji. Damuševićeva ćerka je zaista bila bogata, uglavnom je sve bilo slično, samo su promenjena imena i likovi”, govori Đorđe Janković.
Đoka Janković sahranjen je na Starom groblju i prema istraživaču Miroslavu Veličkoviću on je jedan od najinteresantijih Nišlija upravo zbog toga što je prototip junaka Stevana Sremca. Međutim, on je bio i čuveni ratnik.
“Medalje na njegovim grudima govore da je bio učesnik ratova, da se družio sa znamenitim ljudima, sa Kostom Pećancem, da je bio poštovan od svojih sugrađana kao stariji vojnik, kao stariji ratnik. Ne računajući porodičnu priču koja je imala neke tragedije, on je u gradu bio častan čovek, poštovan zanatlija i doživeo je svoju duboku starost”, istakao je Veličković.
Priča Đoke Jankovića nažalost nije kao u romanu.
“Njegova sudbina je žalosna. Deda Đoka je bio učesnik svih balkanskih ratova. Dobio je mnoga odlikovanja, ja ih sve čuvam i stoje kod mene. Izgubio je oba sina u Prvom svetskom ratu. Učestvovao je i u drugom Svetskom ratu. Među prvih 10 uhapšenih Nišlija od Nemaca bio je moj otac. Bio je na Logoru u Crvenom krstu. Deda Đoka kada je to saznao posle mesec dana, dva nije mogao da podnese i umro je rečima: “zlotvori mi ubiše oba sina, a sada će i unuka”, svedoči njegov praunuk.
Đorđe Janković je umro1941. godine u svojoj 93.-oj godini života, a među brojnim Nišlijama ostaće upamćen kao jedan od najčuvenijih Nišlija. Sahranjen je na Starom groblju.
Nažalost u Nišu se malo zna o Starom groblju, o znamenitim Nišlijama koji su ovde sahranjeni, a pojedinačne biografije znaju samo članovi porodice, po neki entuzijasti i zaljubljenici o pričama o Starom Nišu. Kompletna priča o Đorđu Jankoviću objavljena je u knjizi Miroslava Vučkovića.
