Violeta Milićević Naselje Branko Bjegović u Nišu suočava se sa zastrašujućim problemom koji traje već nedeljama – masovno trovanje životinja. Uginulo je desetine pasa, mačaka, ptica, pa čak i ježeva. U blizini ambulante i dečjeg igrališta, svakodnevno se pronalaze beživotna tela. Građani apeluju na pomoć, čak su počeli i sa potpisivanjem peticije.
„Od prvog aprila je počelo masovno trovanje pasa, mačaka – i uličnih i vlasničkih životinja, ali i ježeva i ptica. Imamo evidenciju poziva koje smo upućivali policiji. U četiri navrata su dolazili, ali ništa konkretno nisu preduzeli. Poslednja ekipa je samo rekla da treba da uradimo obdukciju svih tih životinja o svom trošku“, kazala je Lela Jovanović, stanovnica ovog naselja.
Ona navodi da su tela životinja, uprkos uputstvu da se sačuvaju za analizu, zatrpana zemljom i peskom. Jednu životinju je preuzelo Udruženje „Pit“ radi obdukcije.
„Jednog psa smo uspeli da spasimo, to je žuti štenac koga sam udomila. Imao je samo šest meseci. Utvrđeno je da je otrovan rodenticidom – takozvanim mišomorom. Sutradan je počeo da piški i kaki krv, povraća…Bilo je strašno“, rekla je Lela u izjavi za Glas juga.
Jovanovićeva objašnjava da su u početku korišćeni slabiji otrovi, ali kako su meštani uspeli da nekoliko pasa spasu uz pomoć veterinara, trovanja su postala agresivnija.
„Kad su videli da uspevamo da ih spasimo, počeli su da koriste jake otrove – total, kreozan, pa čak i neke za koje je veterinarska tehničarka rekla da deluju samo putem njuha. Kreozan je zabranjen, ali mišumor i total nisu. Ljudi prskaju travu da ne bi kosili, a znamo da psi, mačke i ježevi jedu tu travu i tako unose otrov.“
Meštani su započeli prikupljanje potpisa za peticiju koju će predati Opštini Crveni Krst i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.
„Pišemo peticiju protiv masovnog trovanja životinja na potezu ulica Kladenačke, Inženjera Birviša i Veselina Krajičića. Policajac nam je rekao da sve složimo hronološki. Kada se obdukcije završe, veterinarska inspekcija će izaći na teren. Valjda će uspeti da utvrde ko i kada truje, mada je to teško jer ne znamo kojim sve otrovima raspolažu“, zaključuje Jovanovićeva.
Slavica Simonović, koja je udomila nekoliko pasa, kaže da je situacija opasna ne samo za životinje, već i za decu.
„Puno je pasa lutalica bilo u poslednje vreme oko naselja. Ovde je bačen otrov, a odmah pored je i dečje igralište. To je velika opasnost za decu. Neko voli životinje, neko ne, ali oduzimanje života nije rešenje – ni ljudima, a ni životinjama. Imam psa već 25 godina, a i ulične hranim i pazim“, kazala je Slavica.
Dodaje da zbog toga trpi i pritiske komšija.
„Pitam se – šta je to u ljudima? Komšije me napadaju, pitaju zašto im ostavljam vodu, šutiraju šerpe, viču na mene. Kada prođu kolima, zaustavljaju se i gledaju u mene s neodobravanjem. Kažu da deca ne smeju da prođu, a ta ista deca se zapravo igraju sa psima. Hrane ih na igralištu. Svako ima svoje mišljenje, ali ja znam da ne radim ništa loše.“
Ina Djurović pre više od mesec dana izgubila je svoju kućnu macu.
„Moja maca je bila umiljata i domaća, ali je ponekad izlazila napolje. Verovatno je pojela nešto namenjeno da otruje pse. Zatekla sam je na pragu – jedva je disala. Užasno me je pogodilo. Te kuce nikome nisu smetale. Ne razumem zašto bi neko to radio.“
Ona priznaje da postoje psi koji umeju da budu agresivni.
„Ovi naši su mirni, nisu nikome pravili problem. Bilo ih je više, i nikada niko nije imao zamerku. Baš mi je teško što se ovo dešava.“
Anja Stanković je potpisala peticiju, jer kako kaže, veoma je pogođena ovim što se dešava.
„Sve ovo nas pogađa, i nas odrasle i roditelje s decom. Psi koje truju – nisu nikome smetali. Nisu napadali decu, niti bilo koga. Ja sam jednog psa udomila, srećom on je živ i zdrav, ali se plašim za njega. Brinemo o njima, vodimo ih kod veterinara, trošimo novac, trudimo se da niko ne bude ugrožen. Ali ovo ne znamo kako da zaustavimo…“
Dodaje da problem prevazilazi granice jednog naselja.
„Ovo nije problem samo Branka Bjegovića. Ovo je problem i grada i države. Neko mora da reaguje, jer ako institucije ostanu nemi posmatrači, mi ostajemo bespomoćni. Srce mi se steže svaki put kada čujem da je još jedna životinja uginula“, zaključili su stanovnici ovog naselja.
