Violeta Milićević 
Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit niški g. Arsenije služio je večernje bogosluženje Velike Subote u Sabornoj crkvi Silaska Svetoga Duha na Apostole u Nišu.
U bogosluženju, koje predstavlja jedan od najsvetijih trenutaka Velike nedelje, Visokopreosvećenom Vladici sasluživali su protojerej-stavrofor Branislav Cincarević, starešina Sabornog hrama, jeromonah Pantelejmon Mijailović, protođakon Đorđe Filipović i protođakon Stevan Krička.
Posebnu duhovnu težinu bogosluženju dalo je izvođenje stihira posvećenih skidanju sa krsta i pogrebu Gospoda Hrista – onoga koji je svetlošću odeven kao haljinom, a sada, mrtav, nag i nepogreben, biva pripremljen za polaganje u grob od strane Nikodima i Josifa iz Arimateje.
Foto: Eparhija niška
Uz molitveno učešće sveg prisutnog sveštenstva i naroda, Visokopreosvećeni Vladika je litijski uneo Plaštanicu do sredine hrama, gde je položena u simbolični Grob Hristov, posebno pripremljen za ovu priliku. Ona će ostati na tom mestu do pashalnog bogosluženja, kada, kao i Vaskrsli Gospod koga izobražava, napušta grobni prostor – jer, kako vernici svedoče, grob nije mogao zadržati Gospodara Života.
Značenje Velike subote
Velika subota je drugi dan velike žalosti i poslednji dan Velikog posta. Prema verovanju, Isus Hrist je ovaj dan proveo u Adu, podzemlju, zbog čega se praznik obeležava u tišini i molitvi. U pravoslavnoj tradiciji, to je dan kada je Gospod telom u grobu, a duhom u Adu, dok istovremeno sedi na prestolu sa Ocem i Duhom – jer On je sveprisutni Bog.
Jutrenje Velike subote danas se služi uveče na Veliki petak. U crkvama se tada pred simboličnim Hristovim grobom, uz miris tamjana i svetlost sveća, peva 118. psalam i statije koje izražavaju bol i nadu, dok se Hristos slavi kao Vaskrsenje i Život.
Kanon Velike subote donosi radosnu vest: Hristos, iako leži mrtav, već je pobedio smrt. Po prvi put u bogosluženju se pominje „preblagoslovena subota“ – dan kada je Gospod usnio, ali sa obećanjem da će trećeg dana vaskrsnuti. U završnici jutrenja, Plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a potom se čitaju Jezekiljevo proročanstvo, Apostol i Jevanđelje. Liturgijom Svetog Vasilija Velikog započinje uskršnje bogosluženje.
Foto: Eparhija niška
Narodni običaji i verovanja
Velika subota je dan završnih priprema za doček Uskrsa. U domovima se sprema praznična trpeza, ukrašava prostor, a u nekim krajevima se i farbaju jaja. U Homolju se mesi vaskršnjak – kolač sa bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu prave kolačići koji se nose na groblje.
U mnogim krajevima se na ovaj dan izbegavaju radovi u polju, a žene se uzdržavaju od ručnih radova. Veruje se da je Velika subota vreme za činjenje dobrih dela – da bi „nekome krenulo“. Zbog toga je ponegde zovu i „zavalita subota“.
Iako subota po pravilu nije dan posta, na Veliku subotu se posti isto strogo kao i na Veliki petak – bez ulja i vina. Ne ide se u lov, ribolov, niti se kolje stoka i živina.
U Jerusalimu, u Crkvi Groba Hristovog, ovaj dan je posebno značajan jer vernici prisustvuju čudesnoj pojavi Blagodatnog ognja, koji silazi na Plaštanicu, simbolizujući Božiju prisutnost i život večni.
Velika subota tiho i molitveno uvodi vernike u najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, pobedu života nad smrću, temelj hrišćanske vere.
