Violeta Milićević U prostoru nekadašnjeg nacističkog logora „Crveni krst“ u Nišu, otvorena je izložba pod nazivom „Bili smo prognanici“, koja vraća u vreme najmračnijeg poglavlja 20. veka, ali i podseća na svetle tragove ljudskosti, solidarnosti i saosećanja. Postavka je posvećena slovenačkim izbeglicama koje su tokom Drugog svetskog rata, proterane iz svojih domova, utočište pronašle upravo u Srbiji – zemlji pod okupacijom, ali sa narodom koji nije zaboravio šta znači biti čovek.
„Ovo nije samo izložba o progonima i patnji, već i o dobrodošlici, o ljudima koji su, iako sami pod nemačkom čizmom, otvarali vrata svojih domova nepoznatima, delili hleb i ognjište“ – kaže za naš portal dr Ivana Gruden Milentijević, istoričarka, viši kustos Narodnog muzeja i autorka monografije o Slovencima u Srbiji tokom rata.
Kako objašnjava, Slovence su nacisti najpre nasilno proterivali sa teritorije današnje Slovenije – u NDH, kasnije i u Nemačku, ali su mnogi završili u Srbiji. Izložba na Crvenom krstu beleži kako su izgledale te masovne migracije, ali još više – kako je izgledala svakodnevica izbeglica koje su ovde stigle gotovo bez ičega.
„Krenuli su sa malim zavežljajem težine do 25 kilograma, i novcem ograničenim na 25 dinara. I pored toga, ovde su našli sigurnost. Komesarijat za izbeglice, iako formiran u izuzetno teškim okolnostima, funkcionisao je iznenađujuće dobro. Ljude su evidentirali, izdavali im legitimacije i trudili se da ih smeste tamo gde će imati šansu da opstanu“, objašnjava Gruden Milentijević.
Prvo su stizali intelektualci – profesori, lekari, učitelji – za koje je planirano da se naseljavaju po gradovima. Zatim su dolazili poljoprivrednici, koje su naseljavali u regijama sličnim onima iz kojih su potekli, kako bi se što lakše prilagodili.
„Pažnja se posebno posvećivala porodicama sa decom. Njih su smeštali blizu škola, jer se znalo koliko je obrazovanje važno. Čak su organizovane i kulturne razmene – Slovenci su učili kako se gaji kukuruz u Srbiji, a Srbi kako se prave planinske terase u Sloveniji“, dodaje Ivana.
Ali najdirljiviji deo izložbe odnosi se na obične ljude – komšije, domaćine, seljake, učiteljice, domaćice – koji su delili šta god da su imali sa onima koji su došli niotkuda.
„Ne zaboravimo da je i Srbija bila okupirana. Ljudi su živeli u oskudici. Ali su imali srce. Mnogi su otkidali poslednji zalogaj hleba da bi nahranili one koji su stigli. I to ne zbog propisa, već zbog čiste ljudskosti“, ističe istoričarka.
Brojni posetioci saznali su detalje o jednom zaboravljenom poglavlju istorije koje svedoči da ni rat ne može u potpunosti ugasiti dobrotu.
„Većina Slovenaca u Srbiju jeste došla između dva rata, u periodu ubrzane industrijalizacije, ali oni koji su stigli tokom Drugog svetskog rata – ostali su zauvek upisani u kolektivno sećanje. Neki su se vratili u domovinu, a neki su ovde ostali – zbog ljubavi, posla, zajedništva“, zaključuje Gruden Milentijević.
Direktorka muzeja „Narodni osloboditelj“ iz Maribora, Simona Tripković, istakla je da izložba ima duboko emotivno i istorijsko značenje za slovenački narod.
„Za nas ova izložba znači puno, jer se sećamo onih koji su stradali u Drugom svetskom ratu, a ove godine obeležavamo i 80 godina od njegovog završetka. Želimo da čuvamo sećanje na sve ljude koji su prošli kroz to teško vreme“, rekla je Tripković i dodala da je zahvaljujući saradnji sa Ivanom Gruden iz Narodnog muzeja u Nišu, izložba obogaćena novim podacima o slovenačkim prognanicima u Srbiji.
„Ivana nam je pružila mogućnost da kroz svoju knjigu dobijemo dodatne informacije koje do sada nismo poznavali. Prvi put smo bili u Nišu pre pola godine i tada sam dobila ideju da pokažemo našu izložbu i ovde, jer je srpski narod tada, kao i danas, pokazao veliko srce i primio slovenačke prognanike s ljubavlju“, kazala je Tripković.
Govoreći o značaju otpora tokom Drugog svetskog rata, podsetila je da je upravo u Mariboru vojnički otpor počeo 27. aprila 1941. godine.
„Maribor je dao veliki doprinos, i mi smo danas ponosni na ljude koji su očuvali naš grad i slovenački identitet. Otpor koji je tada postojao omogućio je da i danas govorimo slovenački jezik i da se povezujemo sa drugim narodima, kao što to činimo i danas“, zaključila je Simona Tripković.
Izložba će biti otvorena za posetioce u naredne dve nedelje u Logoru Crveni krst. Da li bismo i danas umeli da pružimo ruku kao tada?
