Violeta Milićević 
Brdo Hisar kod Prokuplja krije brojna iznenađenja, ali ono što je zaintrigiralo arheologe bilo je otkriće germanskog koplja plemena Gota. Koplje ima dužinu od 35 cm. Vrh koplja je rađen od čelika poreklom sa Bliskog istoka. Tulac koplja je od gvožđa i optočen je srebrnim i zlatnim limom sa umetanjem stakla u ćelije. Ovo je skupocena tehnika iskucavanja, graviranja i ukrašavanja – kloazon, objašnjavaju.
“Ovi tragovi svedoče o burnim vremenima Seobe naroda u ranom srednjem veku i potvrđuje važan strateški položaj Prokuplja od najranijih vremena do danas”, objasnila je Sanja Crnobrnja Krasić, arheolog Narodnog muzeja Toplice.
Ona veruje da je koplje po svoj prilici pripadalo velikodostojniku plemena Ostrogota, koji su u toku Velike seobe naroda boravili i na prostoru Toplice.
“Naime, nakon izvršenih C14 analiza, ustanovljeno je da je koplje nastalo u periodu 418 – 538 godine. Što obuhvata vreme oko 480. godine, kada je Teodorih Veliki Amalijac boravio na ovom prostoru. Nakon pohoda i boravka na jugu Balkanskog polustrva, Teodorih Veliki odlazi na prostor današnje Italije gde formira Ostrogotsko kraljevstvo”, kaže viši kustos.
U istorijskim spisima zapisani su njegovi pljačkaški pohodi po okolnim utvrđenjima, pa tako i na Hisaru.
„Radi se o predmetu koji je nosio vladar ispred vojske“, kazala je ona i dodala:
„Ono je izrađeno od zlata i srebra i umetanjem staklića u ćelijice koji se vide golim okom. Predstavlja jedan od najskupocenijih srednjevekovnih nalaza jer vlasnik tog koplja je morao da proda makar dva sela da bi mogao da poseduje ovako jedan izuzetan predmet.“
Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije u 2022/23 godini sprovedene su fizičko-hemijske analize, konzervatorsko-resturatorski radovi i snimljen je film “Germansko koplje sa Hisara”. Rukovodioci projekta: ”Konzervacija i restauracija germanskog koplja sa Hisara” su Sanja Crnobrnja Krasić i Vesna Rogić, konzervator.
View this post on Instagram
