Violeta Milićević 
Nikola Rokvić, muzičar i osnivač fondacije „Porodica“, danas je u Nišu primio prestižnu Plaketu mira na dodeli nagrada “Svetislav Milić”. Ovo priznanje dodeljeno mu je za izvanredne rezultate na polju dobročinstva, širenja mira među narodima i izgradnje mostova prijateljstva.
Njegov emotivni govor u Narodnom pozorištu u Nišu dirnuo je sve prisutne do suza. Rokvić je, prisećajući se prisetio svog detinjstva i porodične tragedije i podelio snažnu poruku o oproštaju, ljubavi i veri u mir.
„Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam danas ovde sa vama u Nišu, u gradu koji mi znači mnogo i sa kojim me vezuju divne uspomene.“
Nikola je otvorio svoje srce i podelio duboko ličnu priču o svom dedi Dragi, koji je svojim primerom pokazao da je ljubav prema bližnjima i oproštaj jedini put ka pravom miru.
„Kada ste mi saopštili da ću primiti Plaketu mira, misli i celo biće vratili su me u dane kada sam prvi put spoznao potpuni nemir. Bio sam dete, desetogodišnjak, suočen s porodičnom tragedijom koja je trajala pune dve godine. Setio sam se ratnih godina u Bosni i za nas teške 1995.”
Nikola je rekao da njegova porodica potiče iz Bosanskog Petrovca, iz podnožja planine Oštre, a da je oslonac porodice Rokvić bio deda Drago, čovek vedrog osmeha i blagih, zelenih očiju, koje su zračile dobrotom. Deda je ljude delio samo na one koji su ljudi i one koji odstupaju od tog božanskog poziva.
“Početkom devedesetih, tmina je prekrila Bosnu. Ljudi su okretali oružje na komšije, vera se suprotstavljala veri. Deda Drago nije prihvatao rat i zlo, želeo je mir. Na početku rata, u svom polju pronašao je telo svog najboljeg prijatelja Osmana, čoveka dobrog srca, kojeg su nemirne duše nepravedno pogubile. Deda je, iako već star, u suzama preneo Osmanovo telo i časno ga sahranio.”
Do 1995. godine deda Drago je opstajao na rodnoj grudi, a onda nestao.
“Dve godine smo ga tražili, molili Boga da je živ, čak i u logoru, verujući da bismo ga ljubavlju oporavili. Ali 1997. godine, njegovo telo pronađeno je u masovnoj grobnici. Deda je mučen, zlostavljan, i na kraju ubijen, mučenički okončavši svoj zemaljski život”, rekao je Nikola i dodao:
“Deda mi je, u svetlosti, poručio: „Majkane moj, zahvalan sam tvojim roditeljima što ti nisu usadili mržnju. Nama je potreban oproštaj. Oprosti onima koji su mi učinili zlo. Molitva i oproštaj jedini su način da se prekine krug zla. Osveta samo stvara novu patnju.“”
Kazao je i da nemir najbolje poznaju oni koji su ga doživeli, a rat i zlo prizivaju oni koji nikada nisu osetili njegovu težinu.
“Zahvalan sam Bogu i mom dedi Dragi što su mi dali snagu da svetu pokažem da može drugačije. Na to nas je pozvao i Gospod Isus Hristos, rekavši: „Ljubite svoje neprijatelje“. Jedino tako možemo pronaći mir – mir sa sobom i sa drugima. Opraštam i molim se za dušu onih koji su učinili zlo, da im Gospod oprosti i nastani ih u rajskim naseljima”, istakao je Rokvić u emotivnom govoru.
On je naglasio i da je zahvalan što je svojim humanitarnim radom inspirisao i druge ljude.
„Taj moj put do Egine pokazao je da smo zajedno uradili jednu divnu stvar. Mislim da je još važnije što smo možda inspirisali i druge ljude da krenu tim putem. To je nekakvo kolo koje se širi i koje svima donosi dobro.“
Nikola Rokvić; Foto: Glas juga
Nikola je rekao da će sličan hrabar poduhvat možda ponoviti za dve godine, a sada će se posvetiti muzici.
„Svi me pitaju zašto ne uložim istu energiju u muziku kao u druge stvari. Mislim da je sada pravo vreme da izbacim nove pesme i da se ponovo posvetim pevanju. A možda se za godinu-dve upustim i u neki veći poduhvat. Bože zdravlja.“
Da podsetimo, Nikola Rokvić je pešačio kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku, a akciju je završio kod manastira Svetog Nektarija Eginskog. Tokom ovog izuzetnog podviga, prikupio je neverovatnih 31 milion dinara, od kojih je 10.560.000 dinara izdvojio za Hemato-onkološko odeljenje Klinike za pedijatriju u Nišu.
Osim Nikole Rokvića, plakete su dodeljene i Milošu Bikoviću, poznatom glumcu i osnivaču fondacije „Miloš Biković“, kao i Stefanu Badži, savetniku predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Pročitajte još…
Prešao 1.150 km da bi pomogao malim pacijentima. Teškoće prevazilazio pesmom i osmehom [VIDEO]
