Violeta Milićević 
Na Niškom starom groblju, u znak sećanja na jedan od najtragičnijih događaja u istoriji grada, održan je komemorativni skup povodom 83. godišnjice prvog bombardovanja Niša u Drugom svetskom ratu.
Polaganjem cveća i venaca, gradonačelnica Niša, u pratnji saradnika, predstavnika gradske opštine Palilula, Vojske Srbije, policije i brojnih udruženja, odao je počast žrtvama ovog strašnog događaja. Predstavnici Eparhije niške održali su parastos svim stradalima od aprila 1941. do sredine oktobra 1944. godine, kada je Niš oslobođen od okupatora.
Na današnji dan pre 83 godine, tačno u 5:30 sati, Niš je zadesila tragedija kada je na njega u napadu obrušilo 40 nemačkih bombardera “štuka-junkers 87”. Napad se nastavio više od jednog sata, donoseći smrt i razaranje. Poginulo je više od 400 ljudi, a više od 700 je povređeno. Među stradalima su bili uglavnom radnici fabričkih i industrijskih postrojenja, mnogi od njih krenuli su na posao ili su već bili u proizvodnim pogonima.
„Ove nenajavljene bombe rano ujutru, dok ljudi spavaju, ali i dok radi treća smena u Mašinskoj radionici, bile su zločinački akt osvete nemačke fašističke sile prema srpskom narodu. Mi smo tu da pamtimo, da nikad ne zaboravimo. Možemo da oprostimo, ali kultura sećanja mora da ostane i da se ti zločini prema našem narodu nikad ne zaborave“, poručio je istoričar Goran Milosavljević.
Demonstracije i nezadovoljstvo zbog pristupanja Trojnom paktu 27. marta proširile su se i na Niš, nakon čega je usledio vojni puč 6. aprila. Bombardovanje 8. aprila bilo je odgovor Hitlera na raskidanje protokola o pristupanju Trojnom paktu.
„Naša istorija čuva nezabeleženu slobodoljubivu nit, koja prožima srpski narod kroz državnost srpskog naroda, a i danas je tu da nas podseća da srpski narod 27. marta nije mogao da prihvati Trojni pakt i potpis, koji je knez Pavle stavio na taj dokument, koliko god to u tom trenutku bilo politički najprihvatljivije za narod, da ne bi stradao“, dodao je Milosavljević.
U ranim jutarnjim časovima 8. aprila, grad Niš je bio meta vazdušnog napada nemačkih aviona, koji su nadletali iz pravca Bugarske. Tri nemačka izviđačka aviona tipa “Brege” naišla su na protivavionsku vatru iz rejonu Panteleja, a jedan od njih je pogođen i prinuđen na prinudno sletanje iznad Zaplanja.
Vazdušni napad izazvao je paniku među stanovnicima grada, budući da Niš nije bio pripremljen za ovakav napad. U 5:30 časova, eskadrila bombardera “Štuka” bombardovala je grad, izazivajući štetu i strah među građanima.Najveći udar bombi pao je na centralne delove grada, kao što su ulice Božidarčeva, Takovska, Stojana Protića, Cara Konstantina, Primorska, Vojvode Gojka, Vojvode Tankosića, Vojvode Stepe, Vojvode Mišića i drugi delovi Niša.
Građani Niša, nespremni za vazdušni napad, bežali su u podruma i polja u pokušaju da se zaštite. Međutim, uništavanje zgrada i infrastrukture dodatno je pojačalo paniku i strah.
Cilj bombardovanja bio je železnička radionica, najveće privredno preduzeće u tom delu Srbije, što je izazvalo ogromnu materijalnu štetu i ljudske gubitke. Prema nezvaničnim izveštajima, oko 400 ljudi je stradalo, a više od 500 je povređeno.
Nakon napada, mnogi građani su napustili grad i potražili sklonište u okolnim selima, dok su vojni štabovi i vojska napustili grad bez jasnih direktiva za dalju odbranu.
Istog dana, nemačke oklopne jedinice su okupirale grad, a Niš je zvanično predat okupatoru u 16 časova, nakon što su se nemačke trupe probile do grada iz pravca Bele Palanke.
Niš je oslobođen 14. oktobra 1944. godine.
