Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije slave cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu, u znak sećanja na njihov značajan doprinos hrišćanstvu. Ovaj dan je posebno važan za grad Niš, rodno mesto cara Konstantina, gde se ovaj praznik slavi kao gradska slava.
U sklopu ovogodišnje manifestacije povodom gradske slave Sveti car Konstantin i carica Jelena, biće održano tradicionalno Palilulsko veče. Ova proslava, koja je postala neizostavni deo tradicije Niša, održaće se 3. juna kod Palilulske rampe. Ovo je 34. izdanje Palilulske večeri, a glavne zvezde večeri biće Saita i Crne mambe.
Pre toga na Arheološkom nalazištu Medijana biće održana svečana akademija.
Istorijski značaj cara Konstantina
Car Konstantin Veliki, rođen 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji. Njegov Milanski edikt iz 313. godine ukinuo je progon hrišćana i priznao hrišćanstvo, što je bio ključan korak ka njegovom širenju i uspostavljanju kao vodeće monoteističke religije. Osnivanje Konstantinopolja, današnjeg Istanbula, kao nove prestonice Rimske imperije, omogućilo je da istočno rimsko carstvo opstane dugo nakon pada zapadnog dela carstva u 5. veku.
Život i dela cara Konstantina
Konstantinovi roditelji, car Konstancije Flor i carica Jelena, imali su samo jedno dete zajedno, Konstantina. Tokom svoje vladavine, Konstantin se suočio sa mnogim izazovima, uključujući borbe protiv tiranina Maksencija, Skita na Dunavu i Vizantinaca. Prema legendi, pred ključnu bitku sa Maksencijem, Konstantinu se ukazao sjajan krst na nebu sa natpisom “Ovim pobeđuj”, što ga je inspirisalo da naredi izradu velikog krsta koji je nosio ispred svoje vojske. Pobedom nad Maksencijem, koji je skončao u reci Tibar, Konstantin je započeo novu eru za hrišćanstvo.
Obeležavanje praznika i običaji
Na današnji dan, vernici posećuju crkve i pale sveće u znak sećanja na mučenike koji su dali živote za hrišćanstvo. Postoji verovanje da se treba tri puta umiti svetom vodom kako bi se telo očistilo i zaštitilo od bolesti. Ovi običaji ističu duhovnu snagu i značaj vere u svakodnevnom životu pravoslavnih vernika.
Carica Jelena i njen doprinos hrišćanstvu
Sveta Jelena, majka cara Konstantina, bila je poznata po svojoj posvećenosti hrišćanstvu. Posebno se ističe njeno pronalaženje časnog krsta u Jerusalimu i izgradnja crkve Vaskrsenja na Golgoti, kao i mnogih drugih crkava širom svete zemlje. Jelena je preminula 327. godine u svojoj 80. godini, dok je Konstantin preminuo deset godina kasnije, 337. godine, u 65. godini života. Njegovo telo je sahranjeno u Crkvi svetih apostola u Carigradu.
Konstantinovo nasleđe
Pored verskih reformi, Konstantin je ostavio i dubok trag u političkom i kulturnom nasleđu Rimske imperije. Njegove odluke i reforme oblikovale su budućnost hrišćanstva i doprinosile razvoju evropske civilizacije. Grad Niš danas s ponosom obeležava dan svog slavnog sina, čuvajući sećanje na njegov značaj za hrišćansku zajednicu i svet u celini.