Iz godine u godina raste temperatura u gradovima, naročito u centru grada. Na to utiču pre svega materijali od kojih su pravljene zgrade, kao i velika količina betona, koji upijaju toplotu. Iz tog razloga, krenulo se u projekat, kojim će se raditi na uklanjanju takvih zona gde je temperatura znatno viša u odnosu na druge delova grada – odnosno toplotnih ostrva.
Projekat pod nazivom „Urbana toplotna ostrva: otpornost, spremnost i strategija održavanja – Be Ready” Grad Niš realizuje sa još 19 partnera, iz 11 zemalja, preko programa Evropske unije Interreg Danube Regiona. Niš dobija oko 100.000 evra.
„Ideja je da svi zajedno razvijemo metodologiju po kojoj ćemo vršiti mapiranje toplotnih ostrva u gradskom području. Nakon toga ćemo uraditi istraživanje u našem gradu, da vidimo gde se tačno nalaze urbana toplotna ostrva, plan kako da se sa njima borimo u narednom periodu. Realizovaćemo jednu pilot inicijativu na jednoj od lokacija, primenjujući poznate prakse u Evropskoj uniji”, navela je Ivana Knežević Spasović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Toplotna ostrva su područja u gradu, gde je temperatura tokom leta značajno veća nego što bi trebalo da bude. Iz KLER-a poručuju da se prethodna merenja pokazala da temperatura u gradu Nišu svake godine raste.
Neke od mera, koje bi mogle da se koriste za uklanjanje toplotnih ostrva, jeste korišćenje materijala koji su otporniji na toplotu, koji će poboljšati uslove gradnje, ali pre svega i pošumljavanje i zelene površine.
„Svedoci smo rastućih temperatura, koje posebno u letnjim periodima postaju sve veći problem i koje ne utiču samo na javno zdravlje, već i na infrastrukturu, prirodu, ravnotežu naših zajednica. Smanjenje njihovog uticaja na kvalitet života i rada u gradu zahteva koordinisane, inovativne i odgovorne pristupe čitavog društva. Kroz ovaj projekat Niš ima priliku da razvije efikasna rešenja i unapredi otpornost na njihov negativan uticaj”, poručio je Luka Gašević, zamenik gradonačelnika.
Po nekim nezvaničnim podacima, temperatura u gradskom jezgru Niša porasla je za 3,5 stepena u poslednjih 10 godina.