Za razliku od Prolom Banje i Lukovske Banje, koje su procvetale posle uspešne privatizacije, Kuršumlijske Banje, koja je na pragu da ponovo procveta, Vrnjačke Banje, koja nastavlja da se razvija gigantskim koracima, Soko Banje, koja je uspela da joj preuzme primat po broju noćenja, Niška Banja – nekad topla voda, propada već više od dvadeset godina.
Za razliku Prolom vode, koja se prodaje čak u supermarketima u Melburnu, u dealekoj Australiji, u Niškoj Banji nema više tople vode. Ukinuli su je u centralnoj fontani, koja je izgrađena po mom projektu davne 1976. godine, pa otiče kroz centralni park do stacionara „Radon“ i sliva niz najviši, veštački vodopad, ispred njega, koji je jedini opstao iz mog projekta.
Tri, nekad elitna banjska hotela propadaju, U centru Banje, Hotel „Srbija“, nekad najstariji Hotel „Balkan“ stoji očerupan kao ruševina posle privatizacije „Srbija turista“.
Hotel „Ozren“, nekada podignut kao Banovinski hotel, sa toplom vezom prema Starom kupatilu, je takođe zatvoren i propada zarastao u šikaru.
Nekadašnji elitni Hotel „Partizan“ sada polusrušen propada posle požara, koji su izazvali „skvoteri“ koji su se u njega uselili kad je zatvoren posle propasti „Srbija turista“.
Samousluga u Banji je ukinuta, pijaca je pred zatvaranjem. U celoj Banji rade samo dve i po piljarnice, par kafana i par kioska sa pecivom, burekom i mekikama.
I ako se Niška Banja nalazi uz ukrštanje evropskih i svetskih komunikacija, pored Niša sa aerodromom, železničkom stanicom, koja je na žalost opustela. I neposredno uz raskrsnicu evropskih autoputeva, ona nema izlaz na autoput.
U zadnjih sto i više godina u svim dugoročnim razvojnim planovima Niša, Niška Banja je bila sagledavana kao najznačajniji turistički poptencijal Niša. Na žalost grad je od nje digao ruke, a opštinska vlast Niške Banje nema ni snage, ni volje da pokuša da joj povrati raniji ugled.
Pre više decenija najavljivane investicije za izgradnju novih banjskih i kupališnih kapaciiteta na atraktivnoj lokaciji „Lozni kalem“ ispod Banje, ostale su samo „šarena laža“.
Verovatno bi odgovarajuće republičke institucije trebalo da probude uspavane lokalne strukture, dok Niška Banja ne bude potpuno izbrisana sa karte Srbije.
AUTOR: MR Mihailo Medvedev, arhitekta