Niški istoričar otkriva za Glas juga šta “krije” novootkriveni TUNEL ispod Niške tvrđave (FOTO)

6,2K

Veliku pažnju javnosti izazvao je tunel, koji je postao dostupan zahvaljujući radovima na uređenju novog parka ispred Beogradske kapije. Kada je raščišćen deo gde se nekada nalazila Cvetna pijaca,  otkriven je još jedan prolaz ispod Niške tvrđave. Struka je odmah rekla da je najverovatnije reč ili o poternoj kapiji, ili o tunelu za odvod otpadnih voda.

Nakon ove dileme istoričar Igor Rakić za Glas juga otkriva da je ipak u pitanju poterna kapija ili ono što je na starim mapama Niške tvrđave obeleženo „Ausfall thor“.

“Ova poterna kapija služila je kako bi posada Niške tvrđave obavljala ispade prema napadaču koji bi se približio Beogradskoj kapiji. Kapija je vodila direktno u rov koji je bio desetak metara širine i oko 2-3 metara dubine, a koji je išao uz zid tvrđave od Beogradske kapije u pravcu današnje autobuske stanice. Iako mnogi misle da je to bio rov koji se punio vodom, u praksi je bilo drugačije. U pitanju je rov koji je trebalo da od direktne vatre sačuva branioce koji vrše ispad ka napadaču koji je prišao blizu tvrđave pa je dejstvo artiljerije sa zidina tvrđave bilo onemogućeno”, istakao je Rakić.

On kaže da će biti sve jasno ukoliko samo ogledamo arhitekturu Niške tvrđave.  Videćemo da se sa druge strane nalaze poznate poterne kapije, tzv. Kapija smrti koja je blizu Vidin kapije ili kapija koja ide u blizini drvenog mosta koji vodi ka Gradskom polju, i takođe su u rovu tj. zaštitu im pruža ivica tzv. sakrivenog puta koji je deo glasije.

“Inače, ulaz poterne kapije koja izlazi kod nekadašnje cvetne pijace vidljiv je iz unutrašnjosti Niške tvrđave, tačnije plato Niške tvrđave gde se održavaju koncerti, a gde se nalazi dečji mobilijar sa ljuljaškama. Zbog same veličine poterne kapije u tom delu Niške tvrđave, verovatno da je ovaj otkriveni tunel zapravo jedan krak poterne kapije. Interesantna je poterna kapija koja je kod drvenog mosta, ka Gradskom polju, koja ima jedan glavni tunel koji ide u rov, kroz koji prolazimo često, ali par metara pre silaska u rov postoje bočni izlazi levo i desno, koji je zazidan ali je kapija vidljiva i moguće je ući u nju sa spoljne strane”, podseća Rakić.

Na mapama se vidi upravo ucrtana poterna kapija na lokaciji koja je predmet interesovanja medija. Na jednoj mapi tvrđave ucrtana je i jedna poterna kapija koja se nalazi kod „grla“ bastiona koji je okrenut prema auto-poligonu tj. nekadašnjoj auto-pijaci, govori Rakić.

U blizini svake poterne kapije nalazile su se još dva interesantna elementa fortifikacije: rampa i rupe za mine. Rampa je omogućavala da oni koji izađu iz poterne kapije mogu da se popnu na drugu stranu rova gde je bio tzv. sakriveni put i glasija. Sličnu rampu vidimo danas u rovu niške tvrđave kod mosta koji vodi ka tehničkim fakultetima, ali i polovinu rampe koja se nalazi na parkingu u rovu kod glavne autobuske stanice.

Osim toga, Rakić je istakao da su mine bile postavljene na strategijskim mestima oko tvrđave kako bi se otežalo napadačima kretanje i nanosili gubici.

“Koliko su pozicije mina bile od značaja govori podatak da se na najstarijem dokumentu koji se čuva u Istrijskom arhivu Niš, bakrotisku iz 1737. godine navodi da se ‘mine i sutereni’ imaju predati neoštećeni i pokazati gde se nalaze”, istakao je Rakić.

U pitanju su niše koje se nalaze neposredno ispod „sakrivenog puta“ na glasiji, a koje se pune barutom (džakovi ili burad). U pitanju je svojevrsna improvizovana eksplozivna naprava koja se aktivira u trenutku kada napadačka vojska prođe glasiju i krene da se spušta na „sakriveni put“ i zatim u rov. U početku se mina aktivirala tako što se upali fitilj čija je dužina bila promeljiva. Branioci bi procenili za koje vreme će vojnici protivnika stići te se tako određivala dužina fitilja. Kasnije se našao praktičniji metod: mehanizam za okidanje sa puške (kremen) se skine i stavi na bure sa barutom. Okidanje mehanizma vršilo se kanapom sa bezbedne udaljenosti. Poslednji vojnik branioca stajao je u ulazu poterne kapije i natezao kanap koji bi aktivirao mehanizam za okidanje koji bi pak bacio varnicu i upalio barut posle čega je dolazilo do eksplozije.

“Treba imati u vidu da to nisu bile eksplozije velikih razmera koje bi napravile krater prečnika 30-40 metara poput onih koje su pravile rakete „Tomahavk“ tokom agresije NATO-a 1999. godine, a u kome bi mogli da smestite više autobusa. Radilo se o manjim eksplozijama koje su trebale da nanesu izvesne gubitke protivniku, uruše „sakriveni put“ i da zapravo otežaju kretanje protivnika koji bi bio izložen organizovanoj zaprečnoj vatri vojnika sa vrha tvrđave ili iz samih rovova tvrđave”, kazao je Igor Rakić.

Naglašava da se na starim mapama Niške tvrđave vidi da su mine bile postavljene oko tvrđave ali samo na pojedinim pravcima tj. odakle se očekivao napad. To je bila strana tvrđave oko današnje Vidin kapije, ali i strana Tvrđave kod današnjeg drvenog mosta, oko terena u rovčetu (gde je vidljiva jedna niša), deo tvrđave kod parkinga kod autobuske stanice, a mina je bilo na prostoru današnje pijace i ublizini Beogradske kapije. Uglavnom su bile koncentrisane nasuprot vrhovima bastiona i oko rampi koje su vodile u rov. Razlog je bio praktične prirode: očekivalo se da protivnici budu oko tih tačaka te je logično bilo i da se tu aktiviraju kako bi im se naneli veliki gubici.

Slično minama za urušavanje puteva, Rakić kaže da su se na glasijama  verovatno nalazili i fugasi.

“U pitanju su rupe u zemlji, koje naprave dva vojnika za kratko vreme, a koje su bile oko 1m u prečniku i isto toliko u dubini. Pri dnu se stavljao barut vrha su se punile različitim tvrdim materijalima (najčešće otpadnim materijalom koji je nastao tokom građevinskih radova: polomljena ćeremida/crep, sitno i veće kamenje, ali i kosti životinja i sl). Danas u vojsci imate sličnu stvarčicu i zove se MRUD (Mina Rasprskavajća Usmerenog Dejstva) koja dejstvuje samo u jednom pravcu tj. onako kako je okrenuta. Osmanlije nisu imali tu minu kao mi danas, ali su se, eto, snašli i takva je praksa bila pre 3-4 veka u tadašnjim vojskama”, zaključio je Rakić.

Da li će da se sprovedu istraživanja ili ne i zvanično potvrde mišljenja struke, videćemo već narednih dana. Prema rečima direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušana Andrejevića, trebalo bi da o novom otkriću bude najpre obavešten Zavod, a onda i da se donese odluka šta dalje. Pretpostavlja da će tunel biti zatvoren zbog bezbednosti znatiželjih i čekati bolje vreme i više para da se on i detaljno istraži.

Pročitajte još…

Radovi kod Bogradske kapije OTKRILI TUNEL ispod Niške tvrđave (FOTO)