Violeta Milićević Dok većina ljudi prolazi pored kamenja i ne primećuje ništa neobično, Jovan Čuljković iz Niša u njima vidi priče stare milionima godina. Ovaj strastveni kolekcionar antikviteta, novčanica, poludragog kamenja i fosila, pronašao je i svoju posebnu pasiju – meteore. Njegova kolekcija svemirskih stena nije samo skup vrednih uzoraka, već i prozor u istoriju kosmosa.
„Počeo sam dosta da putujem i boravim u prirodi. Volim da idem na reke, planine, šume… Tako sam jednog dana na planini Devici primetio neobičan kamen. Mislio sam da je kristal, bio mi je zanimljiv, pa sam ga uzeo“, priča Čuljković.
Međutim, tek kada je kamen pokazao poznaniku, koji se ranije bavio meteoritima, saznao je da u rukama drži deo svemira.
„Kad je on pogledao kamen, rekao mi je: „Pa ovo ti je meteorit.“ Bio sam oduševljen! Od tada sam počeo da proučavam meteorite, da gledam slike, skupljam podatke i učim kako ih prepoznati,“ dodaje on.
Kako prepoznati meteorit?
Za razliku od običnog kamenja, meteoriti imaju specifične karakteristike koje ih izdvajaju.
„Prva osobina je da privlače magnet. Zatim, teži su od običnog kamena, a u preseku se vidi kristalna struktura. Njihova površina je tamnija od unutrašnjosti, jer kroz atmosferu prolaze velikom brzinom i sagorevaju, dobijajući staklastu masu“, objašnjava Čuljković i demonstrira kako magnet bez greške „hvata“ jedan od njegovih primeraka.
Lov na meteore – slučajnost ili potraga?
Iako pronalazak meteorita može biti slučajan, Čuljković ističe da su znanje i iskustvo ključni.
„Gde god da idem, sada mi je oko izoštreno. Ako mi je neki kamen sumnjiv, proverim ga magnetom. Ako zadovolji više kriterijuma, nosim ga kući i dalje proučavam“, kaže on.
Meteoriti se najlakše pronalaze u pustinjama, poput Sahare, i na Antarktiku, gde su lako uočljivi na jednoličnoj podlozi.
„Ali nema pravila – mogu pasti bilo gde“, dodaje kolekcionar.
Zvezdana prašina vredna bogatstva
Meteoriti nisu samo naučno značajni, već i izuzetno vredni.
„Cena zavisi od sastava. Gram meteorita može vredeti i preko 1.000 evra, a neki su skuplji i od zlata. Nedavno je u Africi pao meteorit za koji su naučnici utvrdili da sadrži dva minerala koji ne postoje na Zemlji“, priča Čuljković i ističe da je njihovo proučavanje ključno za razumevanje svemira.
Kolekcija koja priča priču svemira
Trenutno u svojoj kolekciji ima oko 30 meteorita, a njegova zbirka antikviteta ne zaustavlja se samo na svemirskom kamenju. Pored toga, poseduje i preko 15.000 novčanica iz perioda inflacije, kao i stare jugoslovenske i kraljevske dinare.
Posebnu pažnju posvećuje starim gramofonima.
„Imao sam jedan gramofon koji mi je bio posebno zanimljiv – svaki put kad bih ga pustio, dogodila bi mi se neka lepa stvar. S vremenom sam počeo da primećujem taj neobičan niz slučajnosti“, priseća se kroz osmeh.
Međutim, gramofon je na kraju trampio za drugu vrednu robu i sada se kaje zbog toga.
„To je bio, tako reći, čaroban gramofon“, dodaje.
Strast veća od potrage za zlatom
Ipak, za Čuljkovića, traganje za meteoritima nije samo hobi, već način života.
„Oni koji traže zlato, kažu da je to strast. Ali ja vam kažem – potraga za meteoritima je još veća strast“, ističe ovaj Nišlija za Glas juga.
Dok drugi gledaju u zvezde sa željama, on traži njihove tragove na Zemlji. Njegova kolekcija nije samo zbirka predmeta – to su delići svemira koji su našli svoje mesto u njegovim rukama.
Dok premešta jedan od svojih najdražih primeraka, Jovan se osmehuje i skreće pogled ka radnom stolu. Među knjigama, lupama i magnetima, stoji mala cedulja sa porukom: „Svet je pun očiglednih stvari koje niko nikad ne primećuje.“
„Eto, baš tako je bilo i sa mojim prvim meteoritom,“ kaže kroz smeh. „Stajao je tamo, na planini, ko zna koliko dugo, dok ga nisam podigao i shvatio šta držim u rukama.“
Možda je upravo ta sposobnost da vidi ono što drugima promakne ono što ga čini pravim lovcem na svemirske tajne.
